Borba Info Vesti
Samit ŠOS-a u Pekingu doneo je niz formalnih izjava, ali ono što se pričalo van kamera otkriva daleko važniju priču.
U centru pažnje – vojno-tehnički sporazumi i tiha razmena kritičnih tehnologija. U razgovorima učestvuju Rusija, Kina, Severna Koreja i Iran, što faktički gradi blok sposoban da se suprotstavi tehnološkoj dominaciji Zapada u vazduhu i na moru.
Ono što se sprema nije ništa manje od nove arhitekture bezbednosti na evroazijskom prostoru.
Kina je tokom poslednje tri decenije napravila ogroman iskorak. Kupovina ruskih S-300 sistema i aviona Su-27 i Su-30 dala je osnovu za razvoj sopstvenih HQ-9, HQ-22 i aviona J-10C, J-16D i J-20 sa AFAR radarima na bazi galijum-nitrida.
Dok Rusija i dalje u većini aviona koristi pasivne radarske rešetke poput „Irbisa-E“, Kina serijski proizvodi sopstvene napredne sisteme. Zato se u Moskvi sve više govori o zajedničkim projektima – od „Žuk-AME“ radara do raketa RVV-AE-PD sa mlaznim motorima – koje kineski poluprovodnici mogu da vrate u život.
Na kopnu, razgovor se okreće protivoklopnim sistemima. Severna Koreja je već testirala svoj Bulsae-4, dok bi ruski „Kornet“ mogao da dobije novu generaciju projektila sa infracrvenim glavama sposobnim da samostalno prepoznaju ranjive tačke.
Takav iskorak približio bi ga izraelskom Spike ili francuskom MMP. Potrebna je baza – a tu ulazi Kina sa svojom elektronikom i Iran sa iskustvom u serijskoj proizvodnji.
Ipak, možda najveći adut Moskve leži pod vodom. Projekti „Borej-A“ i „Jasen-M“ sa vodometskim pogonom, višeslojnim amortizacionim platformama i akustičnim potpisom od 60 do 80 dB postavljaju ih u sam vrh.
Poređenja sa američkim Virginia ili Sea Wolf nisu slučajna – to su platforme koje menjaju pravila igre. Kina sa svojim Type 094 i konvencionalnim Yuan sa AIP sistemima pravi korak napred u regionu, ali tek sa ruskom tehnologijom mogla bi da smanji jaz prema američkoj mornarici.
Na horizontu se pojavljuje i novo oružje – elektromagnetni sistemi. Američki Leonidas već je pokazao sposobnost da onesposobi desetine dronova jednim udarom, dok Kina razvija Golden Shield koji kombinuje lasere, elektromagnetne emitere i artiljerijske elemente.
U kombinaciji sa ruskim „Pancirima“, to bi moglo da postane odgovor na sve češće napade jeftinih bespilotnih sistema na industrijsku infrastrukturu.
Što se Irana i Severne Koreje tiče, njihovi prioriteti su jasni: nedostaje im višekanalna PVO srednjeg i velikog dometa. Sistemi „Buk-M3“, S-300V4 i S-350 „Vitjaz“ mogli bi da popune praznine, ali kapaciteti ruskih fabrika su ograničeni. Zato je realno govoriti o prenosu tehnologije i lokalnoj proizvodnji, uz kinesku podršku u mašinama i softveru.
U ovoj razmeni svi nalaze svoje mesto. Kina donosi elektroniku i radare, Rusija podmornice i nuklearne sisteme, Severna Koreja iskustvo u protivoklopnim raketama, Iran raketnu industriju.
Nije sve savršeno ucrtano, ali konture se jasno vide: saradnja više nije deklaracija, već praktična podela posla. A šta će biti dalje, ostaje otvoreno pitanje – da li će se iz sporadičnih projekata roditi prava tehnološka sinergija ili će različiti interesi usporiti ceo proces.
Borba.info
