Da li je NATO spreman za direktan sukob sa Rusijom

Upad ruskih dronova na teritoriju Poljske 10. septembra bio je prvi put od osnivanja NATO-a da su snage alijanse ušle u direktan obračun sa neprijateljem u svom vazdušnom prostoru.

Slična situacija, koja se potom dogodila u Rumuniji, ponovo je otvorila debatu o mogućnosti uspostavljanja zone zabrane letenja nad Ukrajinom.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izjavio je da tehničke mogućnosti za sprovođenje takve zone postoje.

„Ako bi Ukrajina zatražila od nas da obaramo dronove na njenoj teritoriji, to bi bilo korisno za nas”, rekao je Sikorski u intervjuu za nemački „Frankfurter” prošle nedelje i dodao da tu odluku moraju doneti zajedno sa partnerima iz NATO-a i Evropske unije.

Pre tri i po godine zapadni saveznici odbacili su molbu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za uspostavljanje zone zabrane letenja nad njegovom zemljom. Tada su lideri NATO-a naveli da se plaše da bi tim potezom rizikovali eskalaciju rata i mogući sukob sa Rusijom. Majkl R. Karpenter, bivši američki ambasador pri OEBS-u, rekao je da se situacija ni sada nije promenila, jer bi to značilo „prelazak iz posredničkog rata u direktan sukob”.

Sa druge strane, ako bi se zapadni saveznici Kijeva obavezali da pomognu u zaštiti ukrajinskog neba, to bi otvorilo dilemu. Ako ne uspeju da zaustave ruske letelice, to bi razotkrilo nemoć Severnoatlanske alijanse. A, ako ih budu presretali skupim raketama, što je trenutno jedina realna opcija, brzo bi iscrpeli svoj arsenal. Džastin Bronk, viši istraživač u Kraljevskom institutu za odbrambene studije u Londonu, upozorio je da bi se Evropa sama teško izborila sa rojevima dronova koje Moskva sada koristi.

„Zapadne vazduhoplovne snage, posebno evropske, nisu opremljene da dugoročno obaraju takve pretnje”, napisao je on u svom njuzleteru.

Odgovor NATO-a na nedavni talas ruskih dronova nad Poljskom pokazao je težinu problema. Poljski i holandski avioni naoružani raketama čija cena prelazi milion evra po komadu poslati su da obore nekoliko mamaca-dronova „gerbera”, čija vrednost iznosi svega desetine hiljada dolara ili manje.

„Bio je to prvi put da je NATO direktno pucao na ruske ciljeve ali takva strategija nije održiva”, smatra Bronk.

Pa ipak, čak i ako se zanemare cena, pitanje je da li Evropljani imaju dovoljno raketa na lageru da presretnu veliki broj dronova kojima Rusi svakodnevno zasipaju Ukrajinu.

Ali za razliku od debate o zaštiti ukrajinskog neba, koja ostaje zaglavljena u političkim proračunima, NATO je bez oklevanja reagovao na svom istočnom krilu pokretanjem misije „Istočni stražar“ – koja podrazumeva jačanje kopnenih i vazdušnih odbrambenih baza i trebalo bi da traje „na neodređeno vreme“.

Brz odgovor NATO-a uverio je Poljake, koji pate od istorijske traume zaostavljanja nakon što su ih njihovi saveznici Britanija i Francuska napustili kada su nacisti izvršili invaziju 1939. godine. Tako je na sastanku Ujedinjenih nacija prekjuče, organizovanom na zahtev Estonije, nakon što su tri ruska aviona MiG-31 navodno ušla u njen vazdušni prostor bez dozvole u ​​petak, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski delovao mnogo oštrije nego što je bio pre nekoliko dana.

„Imam samo jedan zahtev ruskoj vladi – ako neka druga raketa ili avion uđe u naš vazdušni prostor bez dozvole, bilo namerno ili greškom, i bude oboren, a ostaci padnu na teritoriju NATO-a, nemojte dolaziti i žaliti se. Upozoreni ste“, rekao je Sikorski, obraćajući se ruskoj delegaciji.

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper rekla je na sastanku UN da Rusija „nastavlja da krši svoje osnovne obaveze prema Povelji UN kroz eskalaciju napada na Ukrajinu i bezobzirno kršenje vazdušnog prostora Poljske, Rumunije i Estonije“.

„Ove najnovije akcije su opasne i bezobzirne. U najgorem slučaju, one predstavljaju namerni pokušaj potkopavanja teritorijalnog integriteta suverenih država i evropske bezbednosti“, rekla je Kuper.

Dodala je da je kombinovana snaga NATO-a nenadmašna i da je njegova odlučnost da brani mir i bezbednost nepokolebljiva.

„Predsedniku Putinu kažem: vaši nepromišljeni postupci stvaraju rizik od direktnog oružanog sukoba između NATO-a i Rusije. Naš savez je defanzivan, ali nemojte se zavaravati. Spremni smo da preduzmemo sve neophodne korake kako bismo zaštitili nebo NATO-a i teritoriju NATO-a. Budni smo. Odlučni smo i ako budemo morali da se suočimo sa avionima koji deluju u vazdušnom prostoru NATO-a bez dozvole, učinićemo to“, zaključio je britanski ministar spoljnih poslova.

Krozeto: Rusija želi da odvuče pažnju od rata upadima

Rim – Rusija želi da odvuče pažnju od svog rata u Ukrajini upadom u vazdušni prostor NATO-a i time potčinjavanjem Kijeva, rekao je juče italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto.

„Imam utisak da je ono što Rusija radi više način da odvuče pažnju od onoga što radi u Ukrajini, gde su napadi značajno povećani, nego provokacija NATO-a“, rekao je Krozeto tokom posete estonskoj vazduhoplovnoj bazi, iz koje su poleteli italijanski avioni F35 koji su nedavno presreli ruske avione, javila je ANSA.

Estonska baza „Amari“ je dom italijanskog kontingenta zaduženog za patroliranje i misije protivvazdušne odbrane na Istočnom frontu, posebno na Baltiku. „To je zato što Rusija pokušava, pre nego što dođe zima, da definitivno osvoji Ukrajinu“, zaključio je Kroceto.

Politika