Borba Info Vesti
Evropu već mesecima muče letovi dronova nepoznatog porekla, a čini se da se broj incidenata povećava iz nedelje u nedelju. Najnoviji slučaj zabeležen je u Minhenu, gde su bespilotne letelice potpuno poremetile rad jednog od najvećih aerodroma u Nemačkoj. Hiljade putnika ostalo je zaglavljeno u terminalima, a raspored je doveden u potpuni haos.
Istovremeno, na zapadu kontinenta, u Belgiji, pojavili su se izveštaji o čak 15 dronova koji su kružili iznad vojne baze Elzenborn. Iako se zvanične vlasti trude da smire javnost, atmosfera je sve napetija- ljudi se pitaju ko stoji iza ove operacije, kakav je cilj i da li Evropa ulazi u novo razdoblje neizvesnosti.
Pitanje koje visi u vazduhu jeste – ko tačno upravlja ovim dronovima?
Mnogi upiru prstom ka velikim svetskim silama. Zvanična Moskva, recimo, kategorično negira bilo kakvu umešanost. Međutim, i sama činjenica da se ovakve spekulacije uopšte pojavljuju, govori o dubokoj nesigurnosti evropske javnosti.
„Ako pretpostavimo da neka država zaista stoji iza svega, onda je pitanje šta želi da postigne i kakve posledice očekuje“, komentarišu analitičari, i to pitanje nije nimalo trivijalno – jer posledice ovakvih aktivnosti mogu biti dalekosežne.
Dronovi se ne pojavljuju iznad običnih mesta, već ciljaju tačno određene tačke. Baze, brodogradilišta, rafinerije, vladine zgrade – sve ono što je deo kritične infrastrukture. Snimci i podaci prikupljeni iz vazduha mogu se, u slučaju krize, koristiti kao deo šireg plana udara na strateške objekte.
Drugim rečima, čak i ako nema trenutnih napada, svako nadletanje stvara ogromnu bazu podataka koja se može iskoristiti u budućnosti, a u vremenu kada tehnologija omogućava precizne operacije, ovakvo izviđanje može predstavljati neprocjenjivu prednost.
Ipak, ono što je možda još opasnije jeste udar na ekonomiju. Primer Minhena jasno je pokazao koliko jedna bespilotna letelica može poremetiti normalan život. Samo pre dva dana, tri hiljade letova je poremećeno. To znači na desetine hiljada putnika koji nisu stigli gde su nameravali, izgubljeni sati, propušteni poslovni sastanci, otkazane turističke rezervacije.
Stručnjaci upozoravaju da se efekti ovakvih incidenata gomilaju. Ako se dogodi nekoliko upada istovremeno, na više aerodroma širom Evrope, posledice bi mogle biti razorne- masovna kašnjenja, hiljade otkazanih letova i lančani gubitak poverenja u bezbednost aviosaobraćaja.
Podsetimo, 2010. godine vulkanska erupcija na Islandu paralizovala je letove iznad Severne Evrope na čitavu nedelju. Rezultat? Više od 104.000 otkazanih letova i ekonomski gubici koji su premašili skoro dve milijarde dolara za aviokompanije.
Ako prirodna katastrofa može da napravi ovakvu pometnju, zamislimo šta bi se desilo ako bi letovi dronova, namerno ili slučajno, izazivali kolaps na svake dve ili tri nedelje.
To bi bio udar ne samo na aviosaobraćaj, već i na čitavu evropsku ekonomiju – jer avionske rute nisu samo transport ljudi, već i robe, poslovnih ugovora, medicinske pomoći.
Postavlja se pitanje – da li Evropa ima spreman odgovor na ovakve izazove? Kontrola dronova je znatno komplikovanija od kontrole aviona. Oni mogu biti mali, jeftini, teško uočljivi na radarima i lako programirani da izvrše kompleksne misije.
Ako se aktivnosti nastave ovim tempom, stručnjaci upozoravaju da bi Evropa mogla doći u situaciju da svedoči „stalnom stanju vazdušne nesigurnosti“. To znači da će ljudi početi da planiraju putovanja s dozom straha i neizvesnosti, a kompanije će beležiti gubitke koji se mere milijardama.
Istorija nas uči da su „tihe operacije“ često bile uvod u veće događaje. Bilo da se radi o izviđanju pre sukoba, ili o psihološkom pritisku na protivnika, dronovi su savremeno sredstvo za testiranje granica i stvaranje nesigurnosti.
Za sada, niko sa sigurnošću ne može reći šta stoji iza ovih letova. Međutim, ono što je jasno – Evropa je već sada suočena sa ozbiljnim izazovom, jer svaka nova epizoda podseća koliko je njen vazdušni prostor ranjiv.
Letovi dronova nad evropskim nebom više nisu izolovani incidenti, već obrazac koji se ponavlja. Svaka nova epizoda otvara isto pitanje- da li je u pitanju upozorenje, pritisak ili priprema za nešto veće?
Ako se učestalost ovih događaja poveća, Evropa bi mogla svedočiti potpunom zastoju vazdušnog saobraćaja – ne zbog prirodnih sila, već zbog nepoznatih igrača čiji identitet i ciljevi i dalje ostaju u senci.
A u svetu u kojem se informacije šire brže od aviona, ponekad i sama nesigurnost može biti jednako opasna kao i stvarna pretnja.
Borba.info
