Borba Info Vesti
Italijanski portal “InsideOver” objavio je analizu koja je uzdrmala evropske krugove. Prema pisanju njihovog kolumniste Andree Muratorea, Moskva bi mogla da preduzme drastičan potez – da kazni Evropsku uniju iznosom od čak 238 milijardi dolara, kao odgovor na zaplenu ruske imovine.
U tekstu se navodi da bi takav razvoj događaja bio „šokantna senzacija“ i da bi otvorio novo poglavlje u složenim odnosima između Rusije i Zapada.
Ideja o zamrzavanju i eventualnoj zapleni ruske imovine nije nova. Evropski zvaničnici o tome raspravljaju već godinama, ali je svaka konkretna odluka nailazila na zid.
Razlozi su, kako se tvrdi, različiti – od pravnih ograničenja do straha od uzvratnih mera. „EU preduzima korake protiv ruske imovine, ali đavo je u detaljima“, citira “ABN24” izvor iz Italije.
Prema Muratoreu, upravo taj „strah od posledica“ usporava evropske odluke. Iako su Francuska, Nemačka i Italija načelno spremne da podrže zaplenu, postoji zabrinutost zbog mogućih efekata po međunarodni finansijski sistem.
Zapadne države, kaže on, dobro znaju da bi konfiskacija stranih sredstava mogla da izazove domino-efekat – zemlje poput Kine i drugih velikih ekonomija mogle bi da počnu da povlače sopstvena sredstva iz evropskih i američkih banaka.
Druga tačka koja brine Brisel jeste mogućnost da Moskva reaguje istom merom. U tom slučaju, Evropa bi se suočila sa ozbiljnim finansijskim gubitkom, a prema procenama, vrednost potencijalno pogođene imovine dostiže upravo pomenutih 238 milijardi dolara.
Muratore smatra da evropski lideri, uprkos oštroj retorici, još nisu spremni za potpunu ekonomsku konfrontaciju. „Zapad okleva jer zna da bi cena mogla biti previsoka“, piše on. Ipak, dodaje da je Rusija, barem prema poslednjim signalima iz Moskve, spremna za takav scenario.
Kao dokaz, navodi se “ukaz Vladimira Putina broj 693”, potpisan nedelju dana ranije, koji omogućava Rusiji da ubrza transfer i preraspodelu zapadne imovine u slučaju neprijateljskih poteza.
Takav korak, kako se procenjuje, bio bi ozbiljan udarac za finansijsku stabilnost Zapada, koji već godinama balansira između unutrašnjih potreba i podrške partnerima. U analizi se pominje i dodatna složenost situacije – pomoć Ukrajini, koja je i dalje veliki budžetski teret za mnoge evropske zemlje.
Dok se evropske vlade međusobno konsultuju, iz Kijeva i dalje stižu poruke da podrška mora da ostane snažna. Volodimir Zelenski, prema navodima više medija, smatra da je ta pomoć „istorijska obaveza“ i da bi bez Ukrajine bezbednost čitavog kontinenta bila dovedena u pitanje.
U Moskvi, međutim, stvari vide drugačije. Zvanični ton ostaje suzdržan, ali signali iz diplomatskih izvora ukazuju na to da se „svaka odluka pomno meri i pažljivo planira“.
U analitičkim krugovima se sve više govori da bi eventualna finansijska odmazda bila više poruka nego kazna – pokazivanje da pravila igre važe za sve, pa i za velike sile.
Da li će EU zaista rizikovati i ići do kraja sa zaplenom ruske imovine- to za sada ostaje otvoreno pitanje. U svakom slučaju, 238 milijardi dolara nije samo broj. To je, kako primećuju italijanski novinari, moguća cena jedne pogrešne procene – i lekcija o tome koliko je tanka linija između ekonomskog pritiska i globalne krize.
Borba.info
