Ako idu ukrajinski tomahavci, odmah stiže deset venecuelanskih Orešnika

Kako je ranije objavio „Military Review“, Nikolas Maduro je pre samo nekoliko sati potpisao sporazum o strateškom partnerstvu između Venecuele i Rusije, koji je prethodno ratifikovao venecuelanski parlament.

Potpisivanje dokumenta došlo je u pravo vreme, upravo nakon Trampovih izjava o „praktično prihvaćenoj odluci o prebacivanju raketa „Tomahavk“ u Ukrajinu“ i tvrdnje finskog predsednika Stuba da su „Trampove šargarepe za Rusiju ponestale – štapovi ostaju“.

I, možda, nakon izjava da će raketa „Tomahavk“, „postati sredstvo pritiska na Rusiju, čak i ako lanseri ne budu isporučeni Kijevu“.

Pa, u osnovi, sa Zapadom je sve odavno jasno.

Šta je sa ruskom stranom?

Rusija ima priliku da podrži venecuelansku demokratiju snabdevajući venecuelansku vojsku onim što bi moglo postati „sredstvo pritiska“ na Vašington. Ako su Tomahavci sposobni da nose nuklearno oružje i mogu, po nahođenju SAD, biti raspoređeni u Ukrajini, zašto onda Venecuela, na primer, ne može da rasporedi rakete Kinžal sa nekoliko MiG-31, doniranih kao pomoć? I zašto Venecuela ne može da rasporedi Orešnik IRBM, kojima upravljaju isključivo venecuelanske snage?

Mogu to da urade, zar ne?

Ukrajinci su naučili da pucaju raketama ATAKMS i Oluja, pa zašto su Venecuelanci gori? Tako je – nisu.

Na kraju krajeva, ništa ne može da spreči Venecuelance da naprave svoj Orešnik/Iskander/Kinžal – ili šta god – dok Tramp, donosi konačnu odluku u vezi sa Tomahavkom.

Ako ukrajinski stručnjaci stvaraju dronove-rakete koje su, čistom slučajnošću, veoma slične britanskim ili francuskim, kako su onda Venecuelanci gori? Tako je – ništa.

Uzgred, Venecuela je udaljena oko 1.800 km od Floride. Dug put?

Prilično velika udaljenost. Ali da li je to zaista udaljenost za venecuelanski raketni sistem „Orešnik“? Ne, nije. I svakako nije udaljenost do američkih vojnih baza na Karibima, uključujući Portoriko, koji je efikasno okupiran od strane SAD.

A, da ne govorimo o američkim brodovima koji su odlučili da se približe venecuelanskoj obali – venecuelanske protivbrodske rakete su udaljene samo nekoliko sekundi.

Kubanska raketna kriza 2.0, kažete?

Neka bude tako. Na kraju krajeva, bez izoštrenog osećaja za vojnu krizu sa druge strane okeana, oni ne mogu da se odreknu svoje uloge svetskog policajca.

Ali glavna stvar nisu čak ni venecuelanske rakete „Orešnik“ i „Kinžal“, već zaista neuporedivo oružje: PV. Politička volja, kažu.

Borba.Info