Borba Info Vesti
Tri opasnosti kriju se u svakodnevnim namirnicama koje mnogi smatraju bezazlenim, a njihove posledice po krvne sudove mogu se razvijati godinama, bez očiglednih upozorenja.
Poznati ruski lekar i televizijski voditelj Aleksandar Mjasnikov upozorio je na problem koji postaje sve izraženiji sa starenjem organizma. Reč je o promenama na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, koje slikovito naziva „rđom života“.
Takve promene povezane su sa procesima koji postepeno narušavaju zdravlje arterija, a značajnu ulogu u njihovom razvoju ima svakodnevna ishrana.
Mjasnikov smatra da bi upravo sadržaj frižidera trebalo pažljivije pregledati, jer se među uobičajenim namirnicama nalaze proizvodi koji naročito nepovoljno utiču na srce i krvotok. Posebno izdvaja tri grupe hrane čija redovna i prekomerna upotreba može povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.
Na prvom mestu nalaze se industrijske transmasne kiseline, koje lekari smatraju jednom od najštetnijih vrsta masti za kardiovaskularni sistem. Njihova opasnost povezana je sa sposobnošću da istovremeno povećavaju koncentraciju takozvanog lošeg holesterola i snižavaju nivo dobrog holesterola u krvi.
Takav poremećaj pogoduje stvaranju aterosklerotskih naslaga na zidovima arterija, čime se povećava rizik od koronarne bolesti srca, infarkta i moždanog udara.
Transmasne kiseline predstavljaju posebnu vrstu nezasićenih masnih kiselina. U industrijskoj proizvodnji često nastaju postupkom delimične hidrogenizacije, tokom kojeg se tečnim biljnim uljima dodaje vodonik kako bi se promenila njihova struktura, dobila čvršća masnoća i produžio rok trajanja proizvoda.
Njihovo štetno dejstvo ne ograničava se samo na krvne sudove. Povezuju se i sa poremećajima metabolizma, povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 i nagomilavanjem masnog tkiva. Pojedini naučnici razmatraju i moguću povezanost njihovog prekomernog unosa sa određenim vrstama malignih bolesti, mada za takvu vezu nema jednako čvrstih dokaza kao za kardiovaskularne rizike.
Posebno je zanimljivo što su pojedini margarini nekada reklamirani kao dijetetski proizvodi, navodno korisniji od životinjskih masti. Međutim, proizvodi koji sadrže delimično hidrogenizovana ulja mogu predstavljati ozbiljan problem za zdravlje.
Industrijske transmasne kiseline mogu se naći u pojedinim vrstama peciva, keksa, konditorskih proizvoda, čipsa i brze hrane. Zbog toga je važno proveravati deklaracije i sastav proizvoda, naročito prisustvo delimično hidrogenizovanih biljnih ulja. Ipak, ne sadrže svi margarini i industrijski pripremljeni proizvodi ove masti.
Druga velika opasnost, na koju Mjasnikov upozorava, jeste prekomerno unošenje šećera. Njegova potrošnja često je znatno veća nego što ljudi pretpostavljaju, jer se šećer nalazi i u proizvodima koji se ne smatraju slatkišima.
Problem je prvenstveno u dodatom šećeru, koji proizvođači koriste kako bi poboljšali ukus, teksturu ili druga svojstva hrane. Njegova prekomerna upotreba doprinosi gojaznosti i razvoju dijabetesa tipa 2, a oba stanja predstavljaju ozbiljne faktore rizika za oštećenje krvnih sudova.
Mjasnikov posebno naglašava razliku između šećera koji je prirodno prisutan u voću i povrću i šećera koji se naknadno dodaje industrijski pripremljenim proizvodima.
„Povećala se naša skrivena potrošnja šećera. Glavni problem je dodati šećer. Ako se šećer u povrću i voću ne smatra dodatim i štetnim, onda je šećer u gotovim proizvodima štetan – to je direktan put ka gojaznosti, dijabetesu i onkologiji“, upozorava lekar.
Prekomerna potrošnja dodatog šećera povezuje se sa metaboličkim poremećajima i određenim zdravstvenim rizicima, uključujući neke maligne bolesti, ali nije dokazano da sam dodati šećer neposredno izaziva rak.
Na spisku proizvoda koji mogu sadržati značajne količine dodatog šećera nalaze se gazirana pića, aromatizovani jogurti, pojedine konzerve, kečap, majonez, viršle, kobasice, drugi mesni proizvodi, pa čak i hleb.
Zbog toga nije dovoljno samo izbaciti kolače i slatkiše. Potrebno je obratiti pažnju i na deklaracije svakodnevnih namirnica, jer se upravo kroz njih može uneti znatna količina šećera, a da toga potrošač nije svestan.
Treću grupu proizvoda koju Mjasnikov izdvaja čine kobasice, slanina, viršle, barene kobasice i druge vrste prerađenog mesa.
Za razliku od ovih proizvoda, lekar ne smatra da crveno meso treba potpuno izbaciti iz ishrane. Naprotiv, ističe da ono može imati korisnu nutritivnu ulogu kada se konzumira u umerenim količinama. Problem nastaje kada se preteruje sa njegovom upotrebom, a posebno kada se često jedu industrijski prerađene mesne namirnice.
Takvi proizvodi neretko sadrže velike količine soli, nitrate i druge dodatke koji se koriste tokom proizvodnje i konzervisanja. Naučna istraživanja povezuju redovno konzumiranje prerađenog mesa sa povećanim rizikom od pojedinih malignih bolesti, naročito raka debelog creva.
Za zdravlje krvnih sudova posebno je problematičan visok sadržaj soli. Prekomeran unos natrijuma doprinosi zadržavanju vode u organizmu, povećanju krvnog pritiska i dodatnom opterećenju srca.
Dugotrajno povišen krvni pritisak oštećuje zidove arterija i povećava verovatnoću ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija. Mjasnikov upozorava da je ovaj problem naročito važan kod osoba starijih od 50 godina, kod kojih posledice mogu biti posebno teške.
Umesto kobasica, slanine i sličnih proizvoda, prednost bi trebalo dati prirodnom, neprerađenom mesu, poput piletine, ćuretine i zečetine.
Kao dodatne kvalitetne izvore proteina lekar izdvaja jaja i mahunarke, koje mogu doprineti raznovrsnijoj ishrani bez potrebe za čestim konzumiranjem industrijski prerađenog mesa.
Upravo izbor namirnica koje se svakodnevno kupuju i čuvaju u frižideru može imati dugoročan uticaj na zdravlje srca i arterija. Smanjenje industrijskih transmasnih kiselina, dodatog šećera i prerađenog mesa predstavlja važan deo prevencije bolesti krvnih sudova, naročito kada se takve promene uvedu pre nego što nastanu ozbiljni zdravstveni problemi.
