Borba Info Vesti
Nove američke sankcije protiv ruskih energetskih giganata šalju tektonske udarne talase duboko u kinesku naftnu industriju, gde se i državne i privatne rafinerije suočavaju sa ozbiljnim pritiskom.
Uvoznici se suočavaju sa izazovom održavanja unosnih zaliha i izbegavanja kazni, izveštava Blumberg.
Do 20% kineskog uvoza sirove nafte (oko 2 miliona barela dnevno u prvih devet meseci ove godine) dolazi iz Rusije, što je čini vodećim izvorom nafte koja se rafiniše u proizvode kao što su dizel gorivo, benzin i plastika.
Zaustavljanje uvoza biće šok za industriju i ceo sektor.
Stavljanje Rosnjefta i Lukoila na crnu listu od strane Trampove administracije je najnovija u nizu mera koje su uvele SAD, Evropska unija i Velika Britanija, a usmerene su na kupce ruske nafte i doprinos koji daju moskovskoj blagajni i njenim vojnim naporima u Ukrajini. Transakcije koje uključuju ove dve firme moraju biti ograničene do 21. novembra, objavila je američka vlada.
Rizik za Kinu, kao i za Indiju, najveće ruske klijente, leži u njihovim odnosima sa sankcionisanim entitetima, što bi ih moglo izložiti sekundarnim kaznama.
To uključuje isključivanje iz zapadnih bankarskih sistema i pristupa dolarima, kao i zamrzavanje saradnje sa trgovcima, špediterima i osiguravačima, koji čine okosnicu globalnih tržišta robe.
Posebno je zabrinjavajuća uloga zapadnih firmi kao investitora i operatera u glavnim regionima proizvodnje nafte, kao što su Bliski istok i Afrika, kažu trgovci. Kineske i indijske kompanije koje odluče da nastave saradnju sa sankcionisanim firmama rizikuju da budu svrgnute u stranu ili odsečene od velikog broja profitabilnih projekata.
Ako odluče da se pridržavaju sankcija, izgubiće pristup znatno sniženim cenama nafte koje su pomogle da troškovi energije budu niski za industriju i potrošače. Štaviše, kupci van Kine i Indije se bore sa uticajem na Lukoil, koji je uključen u irački proizvodni projekat i Kaspijski cevovodni konzorcijum u Centralnoj Aziji.
Ključno za obimnu trgovinu između Rusije i Kine je dugoročni ugovor između Rosnjefta i državne Kineske nacionalne naftne korporacije, koji uključuje ogromne zalihe nafte.
Trgovci kažu da rafinerije kineske kompanije prvenstveno zavise od ruske sirove nafte, što ih čini posebno ranjivim na bilo kakva zapadna ograničenja. Međutim, nije jasno da li će sankcije uticati na ovaj protok nafte kroz cevovod, koji iznosi približno 800.000 barela dnevno, zbog međuvladine prirode projekta.
Sankcionisane ruske kompanije su takođe među onima koje izvoze sirovu naftu marke ESPO iz istočne ruske luke Kozmino u privatne rafinerije grupisane u provinciji Šandong i duž kineske obale.
Zajedno, ove dve kompanije su prošle godine isporučile oko četvrtine ruskog izvoza nafte u Kinu, prema podacima analitičke firme Kpler.
Analitičari veruju da bi obustava ili smanjenje isporuka bio značajan udarac za Peking.
Borba.Info
