Borba Info Vesti
U noći između 26. i 27. oktobra, više regiona širom Rusije našlo se pod naletom bespilotnih letelica. Napad bez presedana, kako ga pojedini analitičari opisuju, obuhvatio je čak 13 oblasti — od Brjanske do Samarske. Prema zvaničnim izveštajima ruskog Ministarstva odbrane, u tom talasu oboreno je 193 drona, što je dosad najveći broj zabeležen u jednoj noći.
Najviše pažnje privukao je pokušaj udara na prestonički region. Četrdeset dronova presretnuto je u okolini Moskve, a 34 su, prema navodima, letela direktno ka gradu. Pored toga, intenzivna dejstva zabeležena su i u oblastima Brjansk (47 dronova), Kaluga (42), Tula (32) i Kursk (10). U drugim regionima, među kojima su Orel, Rostov, Orenburg i Voronjež, primećeni su pojedinačni pokušaji.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da su protivvazdušne jedinice neutralisale sve pretnje u okolini prestonice i da nije bilo povređenih niti značajnijih oštećenja. Ekipe za vanredne situacije, rekao je, i dalje rade na mestima gde su pale letelice.
Istovremeno, predstavnik Rosavijacije Artjom Korenjako potvrdio je da su tokom noći privremeno uvedena ograničenja na više aerodroma, uključujući Domodedovo, Žukovski, Samaru, Orenburg i Volgograd. Jedan putnički avion, koji je leteo ka Samari, preusmeren je na alternativni aerodrom. Već do jutra, deo tih ograničenja bio je ukinut.
Ono što se dogodilo mnogi su nazvali jednim od najvećih napada bespilotnih letelica na rusku teritoriju u poslednje vreme, a kako se prašina slegala, stižu i tumačenja.
Vojni analitičar i oficir Oleg Šalandin, ocenio je da napad pokazuje pokušaj iscrpljivanja sistema odbrane. „Koriste sve što imaju i sve što mogu brzo da proizvedu,“ rekao je, dodajući da se broj ovakvih napada smanjuje jer se sredstva, kako se čini, čuvaju za koordinisanije akcije.
Šalandin smatra da su noćašnja dejstva pokazala da se napadi sve više fokusiraju na dubinu teritorije, što, po njemu, može ukazivati na promenu taktike. „Izgleda da je fokus pomeren – ne cilja se više samo pogranični pojas, već pokušavaju dublje, ali rezultati su isti – letelice ne postižu ciljeve,“ rekao je sagovornik.
On je posebno naglasio rad protivvazdušne odbrane, koja je, prema njegovim rečima, „u potpunosti izvršila svoj zadatak“. Ipak, dodao je da incidenti poput ovog ukazuju na to da se dinamika na terenu ubrzava i da se, i pored brojki, ne može isključiti mogućnost novih iznenađenja.
Vojni analitičar i penzionisani kapetan prvog ranga Vasilij Dandikin, izneo je dve moguće teorije o mestu odakle su dronovi lansirani. Prema njegovoj proceni, letelice su mogle da pođu iz Sumske ili Černigovske oblasti, dok su one koje su stigle dublje u unutrašnjost verovatno potekle iz pravca Harkova.
„Sve upućuje na to da se testiraju reakcije i sposobnost ruske protivvazdušne odbrane“, ocenio je Dandikin u izjavi za ruske medije.
Napad je došao neposredno nakon serije ruskih udara na energetsku infrastrukturu u Ukrajini i najave razvoja raketnog sistema „Burevestnik” — projektila navodno neograničenog dometa.
U tom kontekstu, kako navode analitičari, noćašnji događaji mogli bi biti deo šireg ciklusa uzajamnih demonstracija moći.
„Sve su to karike istog lanca“, rekao je Dandikin, sugerišući da bi iza napada mogla stajati poruka, a ne samo vojni cilj.
Sa ukrajinske strane, izvori bliski vojnom vrhu tvrde da je motiv delovanja bio pokušaj da se olakša situacija u zonama intenzivnih borbi.
Navodi se da je formirano više tzv. „zatvorenih sektora“, u kojima se, prema procenama, nalazi između 10 i 15 hiljada ukrajinskih vojnika. Napadi bespilotnim letelicama mogli bi, prema nekim ocenama, biti pokušaj da se pritisak sa fronta prebaci dublje u rusku teritoriju.
U isto vreme, ruska vojska je, prema izjavama koordinatora Nikolajevskog otpora Sergeja Lebedeva, odgovorila lansiranjem oko 100 jurišnih dronova.
Lebedev je istakao da su pogođeni „ključni objekti gorivne i energetske infrastrukture, mesta za održavanje letelica i logistička čvorišta“. Njegove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene, ali su izazvale brojne reakcije na društvenim mrežama i među vojnim posmatračima.
Dok se sa obe strane vode tihi rat informacija, politička scena deluje zategnuto, ali i neobično tiha. Zelenski je izjavio da promene neće biti dok se, kako je rekao, ne pojača pritisak na Rusiju. On je naglasio da bi prekretnica mogla uslediti tek ukoliko Sjedinjene Države odobre isporuku naprednijih raketnih sistema.
Sa druge strane, predsednik SAD Donald Tramp, ponovio je da Ukrajina neće dobiti Tomahavke, međutim, on je u više navrata i menjao stav o dodatnim sankcijama Moskvi. Jednog dana naglašava potrebu za dijalogom, a već sledećeg insistira na novim merama — što dodatno pojačava osećaj nepredvidivosti u globalnim odnosima.
Borba.info
