Borba Info Vesti
Atmosfera oko Venecuele večeras je napeta kao retko kada. Američki mediji objavili su da je administracija Donalda Trampa donela odluku o mogućem vojnom delovanju protiv Venecuele — i da bi operacija mogla da počne svakog trenutka. Zvanično, cilj je, kako se navodi, razbijanje kriminalnih struktura koje koriste državne resurse.
Prema pisanju “Miami Heralda”, udari bi mogli početi u roku od nekoliko sati, a u fokusu bi bili vojni objekti koje, prema tvrdnjama Vašingtona, koriste ljudi iz kruga predsednika Nikolasa Madura.
Američke procene govore da Venecuela godišnje izvozi oko 500 tona narkotika, od kojih značajan deo završava na tržištu SAD i Evrope.
Međutim, iako su pojedini izvori tvrdili da su svi planovi već potpisani, sam Tramp je nekoliko sati kasnije donekle povukao ručnu. Tokom neformalnog razgovora s novinarima, kratko je rekao da „još nije sto posto odlučeno“ da li će do napada zaista doći. Ipak, izostanak zvaničnog demantija samo je produbio neizvesnost.
Dok se u Beloj kući vode rasprave, Pentagon je odavno spreman. Još u avgustu su američke snage raspoređene u južnom delu Karipskog mora — u zoni neposredno uz obalu Venecuele.
U toj grupaciji se, prema zvaničnim izvorima, nalaze tri razarača sa sposobnošću za raketnu, vazdušnu i protivpodmorničku odbranu, kao i kontingent od oko 4.500 vojnika.
Pored pomorskih jedinica, misija uključuje i izviđačke avione P-8, kao i duge nadzorne letove kojima se mapiraju rute krijumčarenja. U septembru je ta formacija dodatno pojačana sa deset lovaca F-35B iz baze u Portoriku, kao i borbenim dronovima MQ-9 “Reaper” koji deluju sa aerodroma “Rafael Ernandes”.
Krajem oktobra, američki ministar vojske Pit Hegset izdao je naredbu da se nosač aviona “Gerald R. Ford” i prateće jedinice — među kojima su krstarica “Normandy” i razarači “USS Thomas Hudner”, “USS Ramage”, “USS Carney” i “USS Roosevelt” — upute u karipske vode. Zvanično, njihova misija je „kontrola bezbednosnih pretnji i aktivnosti povezane sa ilegalnom trgovinom“.
U međuvremenu, Venecuela očigledno očekuje najgore. Predsednik Maduro, prema informacijama “Washington Posta”, uputio je hitne zahteve za podršku Rusiji, Kini i Indiji.
Od Moskve traži tehničku pomoć, između ostalog u vidu modernizacije radarskih sistema i popravke aviona, dok se od Kine i Irana, navodno, očekuje oprema za elektronsku zaštitu i izviđanje.
Zanimljivo je da je Vašington istovremeno udvostručio nagradu za informacije koje bi dovele do Madurovog hapšenja – sada iznosi rekordnih 50 miliona dolara.
Pored njega, američke vlasti nude 25 miliona dolara za podatke o nekoliko ključnih zvaničnika, među kojima je i ministar unutrašnjih poslova Diosdado Sabelo, za koga se tvrdi da ima centralnu ulogu u spornim operacijama.
Još jedan visokorangirani funkcioner pod američkom istragom je ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez, koga mediji u SAD takođe povezuju sa istim mrežama.
U ovom trenutku, ostaje nejasno da li će se najavljena vojna operacija zaista i dogoditi. Trampov neformalni komentar ostavio je prostor za nagađanja — možda je sve deo pritiska, a možda i priprema terena za brzu akciju.
Jedno je izvesno- karipsko more je opet postalo strateško središte sveta, a svaki novi potez može promeniti tok događaja mnogo šire nego što se sada čini.
Borba.info
