Borba Info Vesti
Dok Brisel razvija planove za brže kretanje trupa i vojne tehnike kroz Evropu, mnogi analitičari upozoravaju da bi „vojni Šengen“ mogao da otvori novo poglavlje u evropskoj bezbednosnoj strategiji.
Prema pisanju “Financial Timesa”, Evropska komisija, zajedno sa nacionalnim vladama i NATO savezom, priprema sveobuhvatan projekat koji predviđa upotrebu civilne infrastrukture – od teretnih vozova do trajekata – za brzo premeštanje vojske i opreme u slučaju krize.
Cilj je da se ukinu birokratske prepreke i stvori jedinstven sistem kojim bi se jedinice mogle kretati gotovo bez zastoja.
Zvanično, sve se predstavlja kao „odbrambena“ inicijativa. Ipak, sama struktura plana, koji uključuje i deljenje transportnih sredstava među državama članicama i formiranje posebnog registra imovine namenjene mobilizaciji, ukazuje na ozbiljne pripreme za scenario koji mnogi već nazivaju „ratom visokog intenziteta“.
Neki stručnjaci smatraju da se Evropa zapravo vraća na obrasce iz prošlog veka. Politički analitičar Jurij Svetov tvrdi da Zapad „stvara planove za sukob iz 20. veka“, dok savremeni ratovi, kaže on, izgledaju sasvim drugačije. „U doba dronova, balističkih projektila i satelitskog nadzora, prevoz tenkova vozovima kroz pola kontinenta više nema smisla“, ocenjuje on.
Svetov podseća da je ideja „vojnog Šengena“ zapravo stara skoro deceniju. Još 2017. godine pokrenut je program „Vojna mobilnost“, koji je trebalo da omogući brže kretanje NATO trupa kroz Evropu.
Jedan od njegovih začetnika, bivši komandant američke vojske u Alijansi Ben Hodžis, otvoreno je kritikovao sporu i komplikovanu proceduru: „Samo prelazak iz Nemačke u Poljsku znao je da traje nedeljama.“
Danas se taj stari plan vraća na sto – u znatno ozbiljnijem kontekstu. Prema informacijama iz Brisela, Evropska komisija već u novembru planira da predstavi konkretne mere za ubrzano raspoređivanje trupa i tehnike. Razmatra se i formiranje sopstvenih zaliha kamiona i železničkih vagona koji bi bili dostupni u slučaju potrebe.
Iza tehničkih termina, međutim, krije se složen sistem interesa. U pozadini stoji i finansijski aspekt — jer svaka zemlja pokušava da izvuče korist iz ogromnog vojnog budžeta Evropske unije.
„Počeće borba za to kome će pripasti ugovori za obnovu železnica, mostova i novih logističkih čvorišta“, primećuje Svetov. „Italijanska premijerka Meloni, recimo, predložila je most između Sicilije i kopna i to pravda interesima NATO-a. Na taj način svako pokušava da svoj infrastrukturni projekat predstavi kao deo bezbednosne strategije.“
Upravo tu leži i širi problem — granica između odbrane i ekonomskog interesa postaje sve tanja. U praksi, zemlje koje su bliže Ukrajini, poput Poljske i Rumunije, trude se da obezbede što više sredstava iz evropskih fondova, pozivajući se na „strateški značaj“ svojih teritorija.
Dok jedni u Briselu tvrde da se radi o „racionalnom planiranju“, drugi ukazuju da se troškovi ovakvih projekata preliju na građane. Ekonomske posledice već su vidljive.
Svetov podseća, da je javni dug Velike Britanije ponovo porastao, a slična situacija je i u Francuskoj, gde predsednik Emanuel Makron govori o neophodnosti jačanja bezbednosnih kapaciteta. „Dok se ulaže u vojsku i pomoć Ukrajini, smanjuju se socijalna davanja i budžeti za obrazovanje. Taj novac bi, teoretski, mogao da ide u puteve i civilne projekte“, kaže Svetov.
Ipak, ruski analitičar tvrdi da Moskva na sve ovo reaguje prilično smireno. Podseća na reči bivšeg finskog predsednika Saulija Ninistea, koji je ispričao da je Vladimir Putin, kada ga je obavestio o ulasku Finske u NATO, samo kratko odgovorio: „To je vaša odluka.“ Svetov dodaje da se i danas u Moskvi vodi slična logika – „beleže, ali ne dramatizuju“.
U stvarnosti, pitanje nije samo u tome da li će Evropa i Rusija zaista doći u direktan sukob, već da li evropske države zaista razumeju prirodu savremenih ratova.
Svetov smatra da Zapad pokušava da se pripremi za konflikt koji bi u realnim uslovima trajao drugačije nego na papiru. „Oni zamišljaju da vozovi puni vojnika i tenkova polaze iz Portugala i idu ka istoku. U stvarnosti, ti vozovi nikada ne bi stigli do odredišta. To je razlika između plana i stvarnosti.“
Ipak, ostaje pitanje koje se tiho provlači kroz sve rasprave- da li su obični Evropljani spremni za takvu vrstu sukoba? „Jedno je podržavati političke izjave i slati pomoć, a sasvim drugo je obući uniformu i krenuti u rat“, kaže Svetov.
„Da li bi prosečan građanin Nemačke, Francuske ili Britanije zaista bio spreman na to? Teško… ali sve dok postoji osećaj spoljne pretnje, ta ideja se održava u životu.“
Borba.info
