Borba Info Vesti
Ako zamislite istoriju čovečanstva kao jednu džinovsku knjigu, videćete da je većina njenih stranica ispisana u kamenu i kostima. Ali ne samo to, postoji i malo boje.
Dugo vremena, naučnici su bili uvereni da je sposobnost simboličkog razmišljanja i umetnosti jedinstvena osobina Homo sapiensa. To jest, to je ono što nas fundamentalno odvaja od drugih drevnih ljudskih vrsta…
Međutim, jedno malo, ali zapanjujuće otkriće iz krimske pećine dovodi u pitanje sve prethodne istorijske teorije, primoravajući nas da prepišemo početna poglavlja ove knjige.
Ali dosta intrige! To je komad žute krede koji je ležao u zemlji preko 40.000 godina. Istraživanja su pokazala da artefakt nije pripadao našim direktnim precima…
„Kutija olovaka“
Arheolozi su gotovo odmah shvatili da ono što imaju u rukama nije bezoblični fragment. To je bio pažljivo izrađen instrument, koji se s pravom može nazvati najstarijom olovkom na svetu. Dugačak je samo 5-6 centimetara, ali njegova istorija je ogromna.
Žuta oker olovka je nekada bila brušena i naoštrena. Detaljna analiza je otkrila da je artefakt izgubio oštrinu tokom procesa crtanja, ali je kasnije vraćen u radno stanje. Prema rečima naučnika, ovo je ključni detalj.
“Vrh olovke oštrite samo ako želite da crtate precizne linije ili skicirate nešto” — Ejpril Novel sa Univerziteta Viktorija u Kanadi.
Stoga, ova kreda nije korišćena kao grubi alat za trljanje. Crtala se po površinama, stvarajući precizne oznake, linije ili, ko zna, možda čak i prve skice. Ova žuta kreda, koja nije izbledela više od 40.000 godina, ukazuje da je crtanje linija na predmetima bio deo neandertalske kulture.
Vredi napomenuti da ovo nije jedini takav nalaz na Krimu. U blizini je otkrivena još jedna, starija, polomljena kreda. Bila je napravljena od crvene okre i datirala je pre otprilike 70.000 godina.
Obojeni ključevi prošlosti
Upotreba okera (minerala bogatog gvožđem sa crvenim, žutim ili narandžastim nijansama) ima veoma dugu istoriju, koja datira najmanje 400.000 godina unazad. Komadići okera pronađeni su na mnogim neandertalskim nalazištima. Mineral je očigledno prvenstveno korišćen u praktične svrhe, kao što je štavljenje kože i kao sredstvo za potpaljivanje vatre. Oker boja se ponekad koristila za bojenje perli od školjki.
Da bi razumeli kako su neandertalci koristili boje, Frančesko d’Eriko sa Univerziteta u Bordou, Francuska, i njegove kolege sproveli su detaljnu analizu oker komada pronađenih na Krimu. Proučavali su kako su neandertalci modifikovali oker komade, a takođe su sproveli i mikroskopsku analizu njihovih obrazaca nošenja. To im je omogućilo da steknu uvid u to kako su ovi predmeti korišćeni. Ispostavilo se da su neki od njih zapravo bili „alati za crtanje“.
Ovo otkriće pruža do sada najubedljiviji dokaz da su neke neandertalske grupe koristile obojene pigmente u simboličke svrhe. Možda su ukrašavali svoja tela, odeću i druge površine ali su ti tragovi, nažalost, nepovratno nestali. Međutim, kamena „olovka“ zadržala je svoj oblik i svoju tajnu.
Da li je Rusija rodno mesto umetnosti?
Krimske „olovke“ nisu slučajan izuzetak, već deo mozaika koji formira novu sliku prošlosti. One doprinose malom, ali rastućem korpusu dokaza koji ukazuju na umetničke talente neandertalaca. U Francuskoj su otkriveni pećinski crteži stari 57.000 godina i veoma su verovatno delo neandertalaca. U drugoj francuskoj pećini, pre 175.000 godina, neko je izrezbario misteriozne krugove od stalagmita – i to je takođe njihovo delo.
“Ovi nalazi podržavaju ideju da simboličko ponašanje ima veoma duboke korene u našoj evolutivnoj prošlosti. Kognitivne sposobnosti koje leže u osnovi simboličkog ponašanja nesumnjivo su bile prisutne kod poslednjeg zajedničkog pretka Homo sapiensa, Denisovaca i Neandertalaca pre više od 700.000 godina”, zaključuje Ejpril Novel.
I ovde vredi razmotriti geografski kontekst. Krimsko poluostrvo, sada deo Rusije, ispostavlja se kao jedno od mesta gde se ovo složeno simboličko ponašanje manifestovalo pre desetina hiljada godina. Dok se čuvene pećine Francuske i Španije dugo smatraju kolevkom paleolitske umetnosti, nalazi na Krimu jasno pokazuju da kreativni duh nije bio ograničen, samo na Zapad.
Možda su obale Crnog mora bile jedno od mesta gde se ono što danas nazivamo umetnošću prvi put, pojavilo na Zemlji.
Tako je žuta kreda sa Krima postala most koji premošćuje ponor vremena.
Ona nas tera da napustimo stare predstave o neandertalcima kao primitivnim bićima. Oni su mislili, stvarali, osećali svet i verovatno nastojali da ga ulepšaju.
Šta su crtali svojim olovkama?
Koje simbole, koje priče su pokušavali da nam prenesu?
Odgovori na ova pitanja ostaju skriveni ispod slojeva milenijuma…
Borba.Info
