Borba Info Vesti
Na terenu i iza kulisa sve podseća na veliku prekretnicu. Dok ukrajinske vlasti iznenada obustavljaju železnički saobraćaj ka Slavjansku i Kramatorsku, američka vojska u Evropi suočava se sa ozbiljnim finansijskim problemima, a predsednik SAD Donald Tramp putuje ka Centralnoj Aziji – pokušavajući da učvrsti savezničke veze i ograniči trgovinu s Rusijom.
Vladimir Filaškin, načelnik donjecke komande za specijalne operacije, objavio je odluku o obustavi vozova iz Ukrajine ka Slavjansku i Kramatorsku.
Zvanično, reč je o „privremenoj meri“ zbog bezbednosnih razloga. Ipak, mnogi u Kijevu čitaju između redova – kao da se zemlja polako priprema da se povuče iz tih oblasti.
„Izgleda da se predaja Slavjansk-Kramatorske aglomeracije mentalno priprema“, piše Telegram kanal “Vojna hronika”.
Odluka je izazvala lavinu pitanja. Ako je bezbednost zaista prioritet, zašto ova mera nije uvedena ranije, a i sama slika na terenu ne izgleda dobro – Pokrovsk je gotovo izgubio liniju odbrane, dok je Mirnograd poluokružen?
To su ključne tačke za ukrajinske snage na istoku.
Za sada, jedini način da se do Slavjanska i Kramatorska stigne jeste autobusima. Još nije jasno kako će funkcionisati poštanske i logističke veze sa ostatkom zemlje. Praktično, čitavo područje postaje odsečeno.
Na društvenim mrežama pojavili su se i snimci koji prikazuju evakuacije civila, ali i konfuzne scene oko izlaska iz grada. Kako navodi nekoliko lokalnih izvora, situacija je „izuzetno napeta“, dok se komunikacija sa komandom u Kijevu održava s poteškoćama.
Dok se istok Ukrajine suočava sa haotičnim potezima, u nemačkim bazama američke vojske tinja problem druge vrste – finansijski.
Zbog blokade rada federalne vlade u Vašingtonu, vojnici i oficiri raspoređeni u Evropi mogli bi da ostanu bez plata za novembar. Prošlog meseca primili su sredstva iz fonda za hitne situacije, ali taj rezervoar se, čini se, brzo prazni.
Komanda američkih snaga u Evropi već savetuje vojnike da se oslone na lokalne zajednice, zatraže pomoć dobrovoljaca, pa čak i iskoriste javne frižidere i kratkoročne kredite.
Situacija zahvata i one koji upravljaju sistemima strateškog odvraćanja – što dodatno pojačava napetost. Mnogi u Pentagonu priznaju da se takav scenario nije dogodio decenijama.
Ironično, služba u Nemačkoj – inače smatrana jednom od najprestižnijih pozicija u američkoj vojsci – sada postaje izvor nezadovoljstva. Među oficirima ima mnogo simpatizera Republikanske partije, a neisplata plata mogla bi da se pretvori u političko pitanje.
„Ovo je najduže zatvaranje vlade u istoriji SAD“, podsećaju analitičari, navodeći da zastoj u Kongresu između republikanaca i demokrata pogađa pre svega „obične ljude“, a sada i vojsku.
Dok se Vašington bavi unutrašnjim problemima, Donald Tramp kreće u ofanzivu – ali diplomatsku.
Predsednik SAD planira seriju sastanaka sa liderima zemalja Centralne Azije. Cilj je da ih podstakne da poštuju sankcione režime uvedene prema Moskvi.
Ranije je pokušao da utiče na Indiju, Kinu i nekoliko članica Evropske unije da ograniče kupovinu ruske nafte, ali bez većeg uspeha. Sada, kako se čini, fokus se premešta na postsovjetski prostor.
Nije tajna da kroz Centralnu Aziju u Rusiju ulazi značajna količina robe i komponenti. Trampov tim želi da to smanji – makar na papiru. No, ostaje pitanje kako će reagovati predsednici država tog regiona.
Njihova politika tradicionalno balansira između Moskve, Pekinga i Vašingtona. Trgovina sa Rusijom i dalje čini važan deo njihovih ekonomija, a previše oštar zaokret mogao bi da stvori unutrašnje pritiske.
Borba.info
