Borba Info Vesti
Uprkos tome što na vojištu u Ukrajini ruska vojska diktira razvoj događaja i u samoj Rusiji se čuju glasovi da Specijalna vojna operacija (SVO) predugo traje.
Eto, četiri godine se ratuje, front se pomerio „nekoliko kilometara”, osvajaju se neka sela, a u Velikom otadžbinskom ratu (Drugi svetski rat na teritoriji SSSR-a) za četiri godine je slomljena Hitlerova vojska!
Kad je izbio rat mnogi su, pogotovo na Zapadu, predskazivali brz slom Ukrajine. Najavljivali su, čak i vojni stručnjaci, da će biti nešto poput ruske vojne intervencije u Gruziji 2008. Da li rat u Ukrajini pokazuje da ruska armija nije moćna kako se pretpostavljalo?
Ispušta se iz vida da predsednik Vladimir Putin, kao vrhovni komandant Oružanih snaga Ruske Federacije, niti bilo ko od njegovih vojnih stratega, nijednom nije izustio koliko će da traje rat. Od prvog dana je naglašavao da će „SVO da traje onoliko koliko bude bilo potrebno”.
Čak je i objašnjavao da neće da kaže ni kad očekuje pad neke ukrajinske „neosvojive tvrđave”, kako je Zelenski predstavljao varoši za koje su se vodile krvave borbe, da ruski vojnici ne bi žurili da to i ostvare, jer bi onda bilo većih gubitaka.
Međutim, gubitaka ima. Oni jesu neuporedivo manji od ukrajinskih, ali i ruski vojnici polažu svoje živote. A kraj rata se ne nazire i pored mnogobrojnih pokušaja, manje ili više iskrenih, da se uspostavi mir i stavi tačka na pogibije ne samo vojnika, nego i civila, da se prestane s razaranjima…
Ima mišljenja, i to onih čija se reč ceni u Rusiji, da Putinu nije odgovarala brza pobeda u Ukrajini. Zvuči neverovatno, ali ima logike u njihovom viđenju.
Prvi je takvu misao izneo još u prvoj ratnoj godini, u oktobru 2022, Mihail Leonidovič Hazin. On je ekonomista, ali je završio mehaničko-matematički fakultet. Objavio je, s Andrejem Kobjakovom, još 2003. knjigu „Sumrak američkog dolara i kraj paks amerikane”, u kojoj se tvrdi da posle 2020. SAD, naravno, neće da propadnu, ali neće biti ono što su bile, mada će vladavina dolara da ode u prošlost.
Do tih zaključaka došli su istražujući bankrot ruske države 1998. i videli da i najmoćnija država na svetu ide tim putem, što niko ne može da se spreči.
Po njegovom mišljenju od pre tri godine, zahvaljujući SVO u Ukrajini nastala je mogućnost da se govori o novom svetskom poretku. Zbog toga, kazao je Hazin na radiju „Govorit Moskva”, Kijev nije uništen za kratko vreme. To je obrazložio time da je Putinov glavni zadatak bio da spreči „suviše jaku” pobedu u Ukrajini:
„Da je brzo pobedio, u tom slučaju bi postojala opasnost da se sve zapadne sile ujedine protiv Rusije”. Još tada je isticao da o SAD ne može da se govori kao o jedinstvenoj zemlji, jer u njoj postoje dve međusobno suprotstavljene političke snage. „Putin nije hteo da se te dve raznorodne snage ujedine protiv Rusije”. Štaviše, tvrdio je Hazin, čim je postalo jasno da one ne mogu da se sliju u jednu, „počelo je ono što je počelo u Ukrajini”.
Jakov Josifovič Kedmi (do 1978. Kazakov) bio je na čelu specijalne službe „Nativ” (1992–1999), koja je, kako se procenjuje, u njegovo vreme oko milion Jevreja preselila u Izrael iz Istočne Evrope, najviše iz Sovjetskog Saveza (odakle se on iselio 1969).
Kad su Egipat i Sirija u oktobru 1973. napali Izrael učestvovao je u najkrvavijim borbama kao obaveštajac u tenkovskom bataljonu, čiji je komandant bio Ehud Barak, kasnije predsednik izraelske vlade. Smatra se da mu je to poznanstvo i otvorilo put u vrhove jevrejske države. Ostavku je dao u vreme prve vladavine Benjamina Netanjahua, s kojim još od tada nije u dobrim odnosima.
Nedavno je beloruskoj agenciji Belta izneo stav da je Putin, po svemu sudeći, izabrao taktiku iscrpljivanja Evrope, pošto EU finansira Ukrajinu. Po njegovom mišljenju, to je odmeren i hladan proračun da je za Rusiju delotvornije da polako „davi” ukrajinsku vojsku uništavajući njenu živu silu i tehniku, a takođe i da protivnik troši finansijska sredstva na rat, nego da brzo prodre na nove teritorije, što bi na Zapadu izazvalo dublju brigu, pa bi se ujedinio u pružanju mnogo veće pomoći Kijevu.
Tada bi za Ameriku glavni problem postala Rusija (zbog uspeha u Ukrajini), umesto Kine (zbog Tajvana). Pored toga, tvrdi Kedmi, inače rođeni Moskovljanin, odustajanje od brze pobede u Ukrajini omogućava Rusiji da štedi ljude i tehniku. A pobeda će, po njegovom zaključku, ionako da pripadne Rusiji zbog nesrazmerne razlike u ekonomskom i vojnom potencijalu zaraćenih zemalja.
Ne razaraju teritoriju koju vide kao svoju
Više je razloga koji ne idu u prilog Rusiji da brzo završi rat s Ukrajinom. To se ne bi moglo bez mnogo većeg razaranja teritorije koju Rusi vide kao svoju, pa bi njena obnova bila mnogo skupa.
Zatim, da je Rusija munjevito ostvarila svoje ratne ciljeve, u prisajedinjenim oblastima bi ostalo mnogo onih koji su ratovali protiv nje.
To znači da bi u ruskoj pozadini verovatno bilo mnoštvo neprijatelja koji bi mogli da pređu na gerilsko ili partizansko ratovanje, a Ukrajinci uspešno izvode sabotaže i atentate čak i u samoj Moskvi i na Dalekom istoku, a kamoli na područjima koja smatraju okupiranim.
Politika
