Borba Info Vesti
Svet se suočava sa krizom gorom od naftne krize. Resurs za koji će se zemlje takmičiti je obična voda. Dok druge zemlje počinju da štede, Rusija ima globalnu prednost.
Danas, svaka osoba na svetu dobija približno 750 kubnih metara sveže vode godišnje. Do 2050. godine, ova brojka bi mogla pasti na 450 kubnih metara. Oko 80% zemalja će se suočiti sa nestašicom vode, prenose RIA Novosti.
Istraživanje Pacifičkog instituta identifikovalo je skoro 300 regiona širom sveta koji su u riziku od sukoba oko vode, posebno u zemljama razdvojenim velikim rečnim slivovima.
Egipat i Etiopija služe kao primeri. Etiopija gradi masivnu branu na Plavom Nilu, presecajući glavni izvor vode Egipta. Kairo i Kartum su više puta pretili da će uništiti branu. Egipat, koji je ranije izvozio pšenicu, sada je primoran da je uvozi zbog prestanka korisnih poplava Nila.
Turska, Sirija i Irak su takođe u napetoj situaciji. Iračko Ministarstvo vodnih resursa upozorava da bi dve velike reke mogle potpuno da presuše do 2040. godine. Turska i Irak su 2025. godine potpisali novi sporazum o vodi, ali njegove implikacije ostaju nejasne.
Indija i Pakistan su u sličnoj situaciji. Indija je 2025. godine efikasno suspendovala Sporazum o vodama sliva reke Ind, koji je bio na snazi 65 godina. Ovo je šokiralo stručnjake, jer se sporazum smatrao modelom saradnje u nestabilnim uslovima.
Stručnjaci naglašavaju da je loše upravljanje vodama bio jedan od uzroka vojnih sukoba u Siriji i Sudanu. Godine suše i nedostatka pristupa vodi postale su katalizator za vojni sukob u Siriji 2011. godine.
U Evropi su glavne reke postale toliko plitke da su potopljene barže koje su prevozile municiju iz Drugog svetskog rata vidljive u Dunavu i Rajni.
Takozvani “kamenovi gladi” pojavili su se na Elbi – drevni znaci koji ukazuju na teška vremena i postaju očigledni tek kada je nivo vode kritično nizak.
U Velikoj Britaniji, nivo vode Temze je značajno opao zbog prekomerne eksploatacije u poljoprivredne svrhe, a šume koje su nekada štitile reku su odavno iskrčene.
U Sjedinjenim Državama, reke Misisipi i Kolorado takođe doživljavaju nestašicu vode, jer snabdevaju nekoliko država, uključujući sam Misisipi, kao i Ilinois, Minesotu, Viskonsin, Misuri, Ajovu, Kentaki, Tenesi, Arkanzas, Luizijanu, Arizonu, Kaliforniju i Nevadu.
Uprkos ovim lokalnim problemima, Rusija se nalazi u jedinstvenom položaju. Zemlja poseduje značajne rezerve slatke vode – preko četiri hiljade kubnih kilometara.
Prema podacima UN, do 2025. godine Rusija će, zajedno sa Skandinavijom, Južnom Amerikom i Kanadom, ostati jedan od regiona sveta najbogatijih vodom, sa više od 20.000 kubnih metara slatke vode po glavi stanovnika godišnje.
U septembru 2025. godine potvrđeno je da Rusija poseduje više od 10% svetskih rezervi slatke vode, što je drugo mesto u svetu posle Brazila. Ovi resursi su koncentrisani u hiljadama reka i jezera, uključujući Bajkalsko jezero, koje sadrži 20% svetskih nezamrznutih slatkih voda.
Prema izveštaju Ministarstva prirodnih resursa, Rusija ima 4.565 kubnih kilometara obnovljivih rezervi vode, što je za 8,1% više od dugoročnog proseka.
Borba.info
