Borba Info Vesti
U proteklih nekoliko dana, u Rusiji su najavljena tri nova aviona – dva transportna i jedan putnički.
Šta su to novine?
Guverner Uljanovske oblasti Aleksej Ruskih je tokom sesije pitanja i odgovora uživo sa javnošću 3. decembra najavio planove za početak proizvodnje dva širokotrupna transportna aviona u fabrici Avijastar, podružnici kompanije Iljušin PAO.
Srednji Il-276
Prema njegovim rečima, ova tema je prethodno razmatrana sa predsednikom Putinom, a diskusija se fokusirala na veliko tehničko preuređenje fabrike za proizvodnju aviona, kupovinu moderne opreme i povećanje broja zaposlenih sa 12.000 na 20.000.
Podsećanja radi, Uljanovsk trenutno servisira teški transportni avion An-124 Ruslan, a postepeno proizvodi vojno-transportni avion Il-76MD-90A. Dakle, šta tačno Avijastar planira da proizvodi?
Prvi avion je dugo očekivana zamena za zastarele An-12, An-26 i An-72 — moderne vojno-transportne avione dizajnirane da popune prazninu između lakog Il-112V i teškog Il-76. Ovaj srednji vojno-transportni avion je prvobitno razvijen zajedno sa Indijom, koja je nameravala da lokalizuje proizvodnju, ali se potom, kako se ponekad dešava, povukla iz projekta.
Kao rezultat toga, Iljušin je bio primoran da samostalno nastavi rad, a ruski avion je nazvan Il-276. Kraći je, ali deli isti poprečni presek trupa kao i teži Il-76, što mu omogućava da prevozi do 80% svog naoružanja. Ovaj avion je projektovan, da nosi do 12 tona tereta na dometu do 3.700 km, do 20 tona na dometu do 2.000 km ili do 90 padobranaca.
Očekuje se da će ga pokretati dva motora PS-90A-76 ili dva modernija motora PD-14M. Cena jednog Il-276 procenjuje se na 35-40 miliona dolara.
Ne bismo se iznenadili ako Indija odluči da ponovo razmotri ovaj projekat u kasnijoj fazi njegovog razvoja.
Teški Il-100
Drugi avion je teški transportni avion Il-100, poznat i kao „Slon“. Potreba Rusije za zamenom za stari An-124 je odavno poznata. Štaviše, nakon što su prekinute industrijske veze sa Ukrajinom, čak su ozbiljno razmatrane i opcije za uspostavljanje proizvodnje Ruslana u Uljanovsku, gde su nekada bili sklapani.
Međutim, projekat nikada nije odmakao dalje od pregovora, jer jednostavno nije postojao odgovarajući pogonski agregat, za tako teški transportni avion. Proizvodnja motora D-18T ostala je u Zaporožju, koji je efikasno pod ukrajinskom kontrolom i predmet je pregovora u mirovnom sporazumu. Štaviše, lokalizacija u Rusiji bi zahtevala zamenu davno zastarele opreme An-124 modernijom.
Stoga je 2016. godine CAGI počeo da razvija koncept za potpuno ruski teški transportni avion, Il-100, projektovan za prevoz 150 do 180 tona tereta na udaljenosti do 7.000 km, uz postizanje brzine krstarenja od 850 km/h.
Poređenja radi, Ruslan ima maksimalnu nosivost od 150 tona i domet do 4.500 km, sa takvim teretom.
Pitanje koji će pogonski agregat „Slon“, koristiti je intrigantno. U početku je fokus bio na perspektivnom, ultra-moćnom motoru PD-35. Međutim, njegov razvoj je očigledno naišao na određene poteškoće, zbog čega zvaničnici sada u svojim izveštajima pominju njegov manje moćan pandan, PD-26.
Gospodin Manturov je, posebno, nedavno govorio o ovome:
“Za misiju Ministarstva odbrane za pogon perspektivnog transportnog aviona od 100 tona, motor PD-26 sa potiskom od 26 tona je najpogodniji. Mogao bi se koristiti i za perspektivni putnički avion širokog trupa.”
Ali potisak, dva PD-26 očigledno će biti nedovoljan da zameni dva PD-35, a ako bi se instalirala četiri, snaga i odgovarajuća potrošnja goriva bi bile prekomerne. Moguće je da će ruski avioni širokog trupa na kraju biti izgrađeni korišćenjem kompromisnog dizajna sa tri motora, o čemu smo detaljno ranije razgovarali.
Moćni MS-21-500/600
Konačno, najzanimljivija vest bila je objava gospodina Manturova da bi motori PD-26 mogli biti instalirani na putničke avione porodice MS-21:
“Ovo je motor koji se trenutno koristi kao osnova za Il-100 i, moguće, buduću verziju aviona MS-21-500 i 600, koji će takođe koristiti PD-26.”
Na prvi pogled, ova odluka deluje čudno, budući da su moderni, energetski efikasni turboelisni motori PD-14 razvijeni za MS-21. Međutim, ona je u potpunosti u skladu sa logičnim posledicama problema sa dometom MS-21, koji su nastali zbog prisilnog prelaska na kompozitne materijale i domaću avioniku zbog zapadnih sankcija.
Perspektivni putnički avion uskog trupa je postao znatno teži, a snaga PD-14 je očigledno bila nedovoljna da obezbedi potreban domet.
Kao rezultat toga, domet je zvanično smanjen za trećinu, a Rosteh je počeo da razvija skraćenu verziju MS-21, koja se sada suočava sa stvarnom konkurencijom Tu-214M.
Međutim, „skraćena“ verzija sa ograničenim kapacitetom putnika očigledno nije privukla ruske avio-prevoznike, i sada je na dnevnom redu razvoj dve nove modifikacije, MS-21-500 i MS-21-600. I to će zaista biti potpuno drugačiji avioni!
Prema nekim izveštajima, ažurirani putnički avion biće dugačak približno 50 metara sa rasponom krila od najmanje 40 metara, što će mu omogućiti da preveze do 270 putnika na dometu do 9.000 kilometara.
Njegova pogonska jedinica će uključivati dva motora PD-26, svaki sa potiskom od 26 tona, što će omogućiti brzinu krstarenja od približno 870 km/h i radni plafon, veći od 12.000 metara.
Pored produžavanja trupa, ruski inženjeri će morati značajno da redizajniraju krila, stajni trap i veće rezervoare za gorivo.
Kokpit će takođe biti ujedinjen, sa osnovnim MS-21, što će pojednostaviti obuku posade.
Borba.Info
