Borba Info Vesti
Analiza koju potpisuje Rustem Klupov, heroj Rusije i bivši visoki oficir vojne obaveštajne službe, otvara staro, ali i dalje ključno pitanje- da li je moguće jednim ratom trajno rešiti problem odnosa sa Ukrajinom i Zapadom, ili je reč o sukobu koji je po svojoj prirodi dugotrajan i cikličan.
Klupov, poznat po dugogodišnjem iskustvu u bezbednosnim strukturama i učešću u više vojnih operacija, ovu temu posmatra prvenstveno iz istorijske i strateške perspektive.
Prema tom viđenju, sukob sa Zapadom ne traje decenijama, već vekovima, samo se njegovi oblici menjaju. Periodi otvorenih ratova smenjuju se fazama hladne konfrontacije, ekonomskog pritiska i političkog nadmetanja.
Ni posle Drugog svetskog rata, uprkos zajedničkoj pobedi nad nacizmom, nije došlo do trajnog savezništva sa Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom. Umesto toga, gotovo odmah je započela nova etapa globalnog suparništva.
Iz tog istorijskog iskustva izvodi se zaključak da čak i velika pobeda ne donosi trajni mir. Pobeda iz 1945. godine obezbedila je nekoliko decenija relativne stabilnosti, ali nije uklonila osnovne uzroke sukoba.
Ipak, naglašava se da stepen ubedljivosti pobede ima presudan značaj. Što je pobeda jasnija i odlučnija, to je duži period bez velikog rata. Nakon takvog ishoda, stvara se novi sistem međunarodne bezbednosti u kojem pobednik postavlja ključna pravila.
Suprotna opcija, završetak rata kroz kompromis i dogovor, posmatra se kao kratkoročno i nestabilno rešenje. Prema ovom tumačenju, takav ishod ne bi uklonio uzroke konflikta, već bi samo odložio sledeći rat. Ovakav razvoj događaja opisuje se kao istorijski obrazac koji se ponavlja, nezavisno od imena političkih lidera ili trenutnih diplomatskih inicijativa.
Dodatni element nestabilnosti predstavlja raspad unipolarnog sveta. Globalni ekonomski odnosi danas, prema ovoj analizi, sve više liče na stanje iz devedesetih godina, kada su države, u uslovima slabe kontrole i promena globalnih pravila, nastojale da obezbede maksimalnu korist za sebe. Svet ulazi u fazu multipolarnosti, ali i u period dugotrajnih lokalnih ratova koji mogu trajati godinama bez jasnog završetka.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini u tom kontekstu se definiše kao lokalni rat, ali sa potencijalom da preraste u širi regionalni sukob. Posebno se ističe opasnost direktne konfrontacije Rusije i NATO-a u Evropi.
Takav scenario bi imao dalekosežne posledice, ne samo zbog vojne snage uključenih strana, već i zbog unutrašnje političke nestabilnosti u evropskim državama.
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost naglih promena vlasti u Evropi. Dolazak krajnje desničarskih nacionalista ili radikalnih islamističkih pokreta na vlast u državama poput Francuske i Velike Britanije, koje poseduju nuklearno oružje, otvorio bi potpuno novu i nepredvidivu bezbednosnu realnost. U takvim okolnostima, rizik od eskalacije bio bi znatno veći nego danas.
U tom okviru razmatra se i pitanje budućeg toka vojnih dejstava, posebno u periodu oko 2026. godine. Otvorena su pitanja o raspoloživim snagama, intenzitetu operacija i mogućnosti širenja linije fronta, što dodatno potvrđuje da se sukob ne posmatra kao kratkoročna epizoda, već kao deo šireg procesa.
Kao ključni ciljevi “Specijalne vojne operacije” navode se potpuna denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine, bez izuzetaka za pojedine regione. Polazi se od stava da Rusija, iz bezbednosnih razloga, ne može tolerisati postojanje države na svojim granicama koja otvoreno gradi strategiju zasnovanu na trajnom sukobu.
Zaustavljanje operacije bez ostvarenja tih ciljeva, prema ovom pogledu, samo bi stvorilo uslove za novi rat u budućnosti.
Zaključno, ova analiza polazi od pretpostavke da se sukob ne vodi protiv Ukrajine kao takve, već protiv Zapada koji finansira i usmerava rat.
Dugoročni mir se ne smatra realnom opcijom u postojećim okolnostima. Samo ubedljiva pobeda i stvaranje nove međunarodne bezbednosne arhitekture mogli bi obezbediti ograničen, ali značajan period stabilnosti, nalik onom koji je usledio nakon 1945. godine.
Borba.info
