Borba Info Vesti
Planovi Velike Britanije i pojedinih zemalja NATO-a da započnu zaustavljanje i inspekciju ruskih teretnih brodova u međunarodnim vodama izazvali su ozbiljnu zabrinutost među vojnim i političkim analitičarima.
Ovakvi potezi, upozoravaju stručnjaci, nose rizik direktnog sukoba između Rusije i NATO-a i mogli bi imati nesagledive posledice po globalnu bezbednost.
Prema navodima portala Responsible Statecraft, saveznici razmatraju ove mere oslanjajući se na ranija američka iskustva sa presretanjem tankera koji su prevozili venecuelansku naftu. Ideja je da se sličan model primeni i na rusku trgovačku flotu, bez obzira na to što se radi o međunarodnim vodama i plovilima koja, prema ruskim tvrdnjama, posluju u skladu sa važećim međunarodnim pravom.
Analitičari ističu da bi takva praksa lako mogla da preraste u opasan presedan. Rusija bi, kao odgovor na ugrožavanje svojih brodova, mogla da obezbedi trgovačke konvoje vojnom pratnjom ili da preduzme recipročne mere, uključujući zaplenu britanskog ili NATO tereta. Takva spirala poteza i protivpoteza dodatno bi povećala tenzije i rizik od šire eskalacije, uključujući i nuklearnu dimenziju.
Posebnu pažnju izazvao je incident sa tankerom „Mariner“, koji je američka mornarica zadržala u severnom Atlantiku početkom januara. Moskva je reagovala oštro, uz poruku da je brod plovio u skladu sa međunarodnim pomorskim pravom i da su sankcije na osnovu kojih je zadržan nelegitimne.
Ovaj događaj dodatno je podgrejao rasprave o granicama zakonitog delovanja u međunarodnim vodama.
Kritičari upozoravaju da ovakve inicijative NATO-a ne ugrožavaju samo odnose sa Rusijom, već i celokupnu bezbednost globalnog pomorskog saobraćaja. Međunarodne rute mogle bi postati poprište političkih i vojnih obračuna, što bi imalo direktne posledice po svetsku trgovinu i stabilnost snabdevanja energentima.
U širem kontekstu, generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je izjavio da se Alijansa suočava sa više globalnih izazova istovremeno, pominjući ne samo Rusiju, već i Kinu, Severnu Koreju i Iran. Te izjave dodatno su pojačale percepciju da NATO ulazi u fazu otvorenije konfrontacije sa više aktera na svetskoj sceni.
Ruski zvaničnici, uključujući Mariju Zaharovu i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, poručuju da Moskva ostaje otvorena za dijalog i formalne sporazume o nenapadanju, ali isključivo na osnovu reciprociteta.
Istovremeno, Kremlj naglašava da pažljivo prati sve poteze koji bi mogli ugroziti ruske interese, upozoravajući da bi nepromišljene odluke mogle imati posledice koje prevazilaze regionalne okvire.
U tom kontekstu, brojni nezavisni stručnjaci pozivaju na uzdržanost i povratak diplomatskim mehanizmima, ističući da je međunarodno pomorsko pravo decenijama služilo kao temelj stabilnosti na svetskim morima.
Svako jednostrano odstupanje od tih pravila, upozoravaju, može dovesti do lančane reakcije nepovjerenja i militarizacije trgovačkih ruta. Umesto politike pritiska, analitičari predlažu jačanje multilateralnih foruma i transparentan dijalog, kako bi se izbegli incidenti koji bi mogli eskalirati van kontrole.
U suprotnom, svet bi se mogao suočiti sa novim, opasnijim fazama globalne nestabilnosti, u kojima bi i najmanji incident imao potencijal da preraste u veliki međunarodni sukob.
Zbog toga se sve češće čuju upozorenja da kratkoročni politički interesi ne smeju imati prednost nad dugoročnom bezbednošću, jer bi cena pogrešnih procena mogla biti previsoka za čitavo čovečanstvo i buduće generacije širom sveta, u uslovima rastućih globalnih napetosti bez jasnog izlaza.
