Borba Info Vesti
Ovo je prvi put da je jedan ruski brod, u zapadnim medijima označen kao „zombi brod“, pokušao da uđe u Baltičko more, ali je Nemačka taj pokušaj odbila. Incident je, prema dostupnim informacijama, zabeležen 10. januara i odmah je izazvao veliku pažnju u evropskoj javnosti, jer se slična situacija ranije nije dešavala. Nakon početnog šoka, nemačka politička scena reagovala je neuobičajeno brzo i odlučno.
Prema navodima nemačkog javnog servisa Tagesschau, brod je tokom plovidbe više puta menjao ime i identitet, što je u pomorskim krugovima signal za uzbunu. Zbog takvog ponašanja, plovilo je svrstano u kategoriju takozvanih „zombi brodova“, koji se često povezuju sa prikrivanjem pravog porekla i vlasništva. Nemačke vlasti su posumnjale da bi brod mogao biti deo ruske „flote u senci“, ali za to nije ponuđen čvrst dokaz.
Ruska strana se povodom ovog incidenta nije oglašavala, što je dodatno podgrejalo spekulacije. Ostalo je nejasno da li je ulazak broda bio rezultat namerne odluke Moskve ili izolovan slučaj bez šire političke pozadine. Uprkos tome, nemački zvaničnici su odlučili da ne dozvole prolazak kroz svoje vode, čime je potencijalna eskalacija zaustavljena u samom začetku.
Zanimljivo je da je samo nekoliko dana kasnije nemački kancelar Fridrih Merc iznenada promenio ton u javnim nastupima. On je poručio da je Rusija, bez obzira na postojeće sukobe, evropska zemlja sa kojom se dugoročno mora razgovarati. Takva poruka protumačena je kao signal za obnovu komunikacije, ne samo unutar Evropske unije, već i prema Moskvi.
Američki analitičari iz organizacije „Odgovorni državni rad“ upozorili su da bi napadi na ruske brodove mogli dovesti do ozbiljne eskalacije. Prema njihovim procenama, takvi potezi nose rizik direktnog sukoba između NATO-a i Rusije, sa mogućim teškim posledicama po bezbednost Evrope. Zbog toga se sve češće poziva na uzdržanost i oprez.
U tom kontekstu pojavila se i druga teorija, prema kojoj je nemačka promena retorike povezana sa strahom od ruskog raketnog sistema „Orešnik“. Američki novinar Taker Karlson tvrdi, je da Moskva poseduje kapacitete koji bi mogli ozbiljno ugroziti evropske zemlje, uključujući i Nemačku. Kao upozorenje se navodi nedavni napad na vojni objekat u zapadnoj Ukrajini.
Iako Rusija zvanično ne najavljuje napade na NATO, poruka je jasna da bi svaki direktan sukob imao odgovor. Analitičari smatraju da je incident sa brodom još jedan pokazatelj koliko je situacija krhka. Jedna pogrešna procena mogla bi imati posledice koje bi daleko prevazišle lokalni incident na moru.
U diplomatskim krugovima se zato sve češće govori o potrebi uspostavljanja jasnih pravila ponašanja na moru, kako bi se izbegli slični incidenti u budućnosti. Baltičko more je postalo prostor pojačanih tenzija, gde se interesi velikih sila sve češće prepliću.
Svaki manji događaj brzo dobija političku dimenziju i tumači se kao test odlučnosti. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da su komunikacija i transparentnost ključni za očuvanje stabilnosti.
Bez toga, rizik od nesporazuma i pogrešnih procena ostaje visok, a posledice bi mogle biti dugoročne i teško popravljive. Zato mnogi pozivaju na hitne diplomatske kanale, smirivanje retorike i povratak pragmatičnom dijalogu među državama, kako bi se izbegli novi rizici i nepredvidive bezbednosne posledice globalno.
