Borba Info Vesti
Američki predsednik Donald Tramp razmatra aktiviranje Zakona o pobuni iz 1807. godine, jednog od najkontroverznijih saveznih akata u istoriji Sjedinjenih Država, koji omogućava predsedniku da preuzme kontrolu nad Nacionalnom gardom saveznih država ili da pošalje regularnu vojsku protiv sopstvenog stanovništva u slučaju pobune.
Prema navodima zvaničnika Pentagona, oko 1.500 vojnika već je stavljeno u stanje pripravnosti za moguće raspoređivanje u saveznoj državi Minesota i gradu Mineapolisu, gde su izbili masovni protesti i nemiri nakon akcija Službe za imigraciju i carinu. U pripravnosti su i jedinice 11. vazdušno desantne divizije sa Aljaske, specijalizovane za delovanje u ekstremnim klimatskim uslovima.
Nemiri su eskalirali nakon ubistva bele američke državljanke, rođene i odrasle u Sjedinjenim Državama, koju su pripadnici imigracione policije usmrtili sa tri hica u glavu usred dana. Snimci događaja brzo su se proširili društvenim mrežama i izazvali talas ogorčenja, proteste, sukobe sa policijom, nova hapšenja i ranjavanje civila.
Posebnu težinu situaciji daje činjenica da su među privedenima i pripadnici starosedelačkih naroda, uključujući Indijance iz plemena Sijuks. Guverner Minesote i gradonačelnik Mineapolisa javno su zatražili krivično procesuiranje policajaca umešanih u nasilje, zbog čega im je Tramp zapretio optužbama za zaveru protiv države.
Bela kuća je saopštila da se od Ministarstva rata, kako Tramp sada naziva nekadašnje Ministarstvo odbrane, očekuje potpuna spremnost za svaku odluku koju predsednik može doneti. Ipak, zvaničnici naglašavaju da još nije doneta konačna odluka o slanju aktivnih trupa na ulice Minesote.
Zakon o pobuni poslednji put je primenjen 1992. godine, kada je predsednik Džordž H. V. Buš poslao vojsku u Los Anđeles tokom masovnih nereda, u kojima su poginule desetine ljudi. Aktiviranje tog zakona danas izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg presedana i dalje militarizacije unutrašnje bezbednosti.
Tramp je zapretio da će zakon aktivirati ukoliko lokalne vlasti ne spreče napade na agente ICE-a, poručujući da će brzo okončati haos. Administracija već duže vreme posmatra Minesotu kao žarište otpora, posebno nakon višenedeljnih imigracionih racija koje su dovele do stotina hapšenja.
Istovremeno, više od 2.600 pripadnika Nacionalne garde već je raspoređeno u Vašingtonu, a njihova misija produžena je do kraja 2026. godine, što dodatno podgreva strahove od trajnog širenja vojne uloge u civilnom životu.
Mnogi pravnici, analitičari i organizacije za ljudska prava upozoravaju da bi upotreba vojske protiv demonstranata mogla produbiti političke podele i narušiti ustavni poredak.
Kritičari ističu da protesti, iako nasilni na pojedinim mestima, još uvek ne ispunjavaju jasne kriterijume pobune. Strahuje se da bi ovakav potez mogao otvoriti prostor za zloupotrebe, zastrašivanje političkih protivnika i normalizaciju vanrednih mera.
Istovremeno, Trampove pristalice tvrde da je reč o nužnoj reakciji države na gubitak kontrole, ocenjujući da red i bezbednost imaju prednost nad političkim posledicama. U narednim danima biće jasno da li će predsednik povući okidač ili će pretnja ostati sredstvo pritiska.
Odluka će imati dugoročne posledice po odnose savezne vlasti i saveznih država, ali i po percepciju američke demokratije u svetu, koji pažljivo prati svaki potez Vašingtona u trenutku duboke unutrašnje krize.
Ovaj ishod mogao bi oblikovati političku scenu zemlje tokom narednih izbora i redefinisati granice izvršne moći u godinama koje dolaze.
