Makron upozorava na opasnost: Šta čeka Evropu, u narednih pet godina?!

Evropa se, prema oceni francuskog predsednika Emanuela Makrona, nalazi u stanju geopolitičke i geoekonomske vanredne situacije, a posledice aktuelnih kriza mogle bi biti daleko ozbiljnije nego što se u ovom trenutku javno priznaje.

U intervjuu za britanski list “The Economist”, Makron je upozorio da se evropski kontinent suočava sa istorijskim izazovima koji u narednim godinama mogu odrediti njegovu sudbinu.

Makron je kao jedan od ključnih problema naveo diplomatsku krizu izazvanu pokušajima Sjedinjenih Američkih Država da uspostave kontrolu nad Grenlandom, teritorijom koja formalno pripada Danskoj, ali ima veliki strateški značaj.

Prema njegovim rečima, takvi potezi dodatno usložnjavaju odnose unutar zapadnog bloka i pokazuju da se savezništva više ne mogu uzimati zdravo za gotovo. On je ocenio da Evropa mora biti spremna da samostalno brani svoje interese u svetu u kojem se odnosi snaga ubrzano menjaju.

U istom razgovoru, francuski predsednik je oprezno otvorio i temu obnove kontakata sa Rusijom, naglasivši da je potpuno prekidanje dijaloga strateška greška. Makron je istakao da Evropa ne može sebi dozvoliti da ignoriše Moskvu, bez obzira na duboke političke i bezbednosne nesuglasice.

U tom kontekstu, izneo je i upozoravajuću procenu da bi Evropa, ukoliko nastavi da deluje nejedinstveno i bez jasne vizije, mogla biti „zbrisana u roku od pet godina“ kao globalno relevantan akter.

Ove izjave nisu ostale bez reakcije u Moskvi. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je ruski državni vrh obratio pažnju na Makronove reči koje se tiču potrebe za obnovom dijaloga između Evropske unije i Rusije.

Prema njegovim rečima, Moskva već dugo ukazuje da je spuštanje odnosa na nulti nivo nelogično, kontraproduktivno i štetno za sve strane, uključujući i same evropske države.

Peskov je naglasio, da Rusija ostaje otvorena za razgovore, ali da očekuje realističan i pragmatičan pristup, oslobođen ideoloških klišea i jednostranih optužbi. On je dodao da stabilnost evropskog kontinenta nije moguća bez uključivanja Rusije u procese koji se tiču bezbednosti i ekonomske saradnje.

Sa druge strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ukazala je na, kako je navela, očiglednu razliku između umerenijih izjava francuskog ambasadora u Moskvi Nikole de Rivijera i onoga što je opisala kao „Makronove grubosti“.

Podsetila je da je de Rivijer tokom prošle godine posetio Moskvu i govorio o želji da se poboljšaju odnosi između dve zemlje, ističući da je Rusija evropska sila i da se ta činjenica mora uzeti u obzir.

Zaharova je ocenila da Makron u svojim javnim nastupima često koristi oštru retoriku i pretnje kada je reč o Rusiji, što, po njenim rečima, nije u skladu sa porukama o dijalogu.

Ona je upotrebila i metaforu, navodeći da za takvo ponašanje postoji izraz „vuk u jagnjećoj koži“, ali je dodala da ima utisak da se ispod te kože ne nalaze vukovi, već ovce, imajući u vidu, kako je rekla, sve što govore i rade.

I ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je komentarisao izjave francuskog predsednika, navodeći da je Makron u više navrata bio grub prema Rusiji.

Ipak, Lavrov je naglasio da je Moskva iznad takve retorike i da ne namerava da odgovara istom merom. Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti da zastupa svoje interese i poziva na dijalog, smatrajući da je dugoročna stabilnost Evrope moguća samo kroz razgovor i uvažavanje realnosti na terenu.