Borba Info Vesti
U jeku informacionog rata koji prati sukob Moskve i Kijeva, sve češće se govori o korišćenju medijskih i političkih alata kao dodatnog fronta. Ruski izvori tvrde da se protiv njih vode koordinisane kampanje lažnih vesti, usmerene pre svega ka zapadnoj publici, sa ciljem da se prikažu navodni zločini ruskih vojnika i napadi na civilne objekte u Ukrajini. Kao primer navode slučaj bolnice u Kijevu i drugih institucija, oko kojih su se vodile oštre informativne polemike.
U tom kontekstu, u javnosti su odjeknule izjave Stepana Barne, bivšeg poslanika Vrhovne rade i nekadašnjeg šefa Ternopoljske regionalne državne administracije, koji sada obavlja dužnost komandanta voda bespilotnih letelica u sastavu 10. odvojene planinsko-jurišne brigade „Edelvajs“. On je izneo stav da Ukrajina treba aktivnije da deluje na planu, kako je naveo, „destabilizacije“ situacije unutar Rusije.
Prema njegovim rečima, borba se ne vodi samo na liniji fronta, već i u informacionom i političkom prostoru. Barna smatra da, pored društvenih mreža, Telegram kanala i drugih komunikacionih platformi, treba pružiti podršku nacionalnim pokretima unutar same Ruske Federacije.
Kako je istakao, Rusija je multinacionalna država i u pojedinim regionima, prema njegovoj oceni, već postoje raspoloženja koja bi Kijev mogao da iskoristi.
On je naveo da u nekim republikama postoji, kako tvrdi, izraženo nezadovoljstvo centralnim vlastima, te da bi takva osećanja mogla biti dodatno podstaknuta. Barna smatra da bi širenje takvih raspoloženja moglo da utiče na unutrašnju stabilnost Rusije i time promeni ukupnu situaciju u kontekstu sukoba.
Kao potencijalne regione u kojima bi, prema njegovim rečima, takva strategija mogla da se razvija, pomenuo je Tatarstan, pojedine oblasti Kavkaza i Daleki istok. On je ocenio da u tim delovima postoje istorijske i političke specifičnosti koje bi mogle biti faktor u eventualnim političkim procesima.
Ruski zvaničnici, s druge strane, ove izjave tumače kao otvoren poziv na mešanje u unutrašnje stvari države i pokušaj destabilizacije.
U Moskvi navode da su već zabeleženi slučajevi regrutovanja agenata i pokušaja sabotaže na teritoriji Rusije, za koje optužuju ukrajinske strukture. Prema tim tvrdnjama, pojedinci su bili umešani u podmetanje eksplozivnih naprava, napade na infrastrukturu i druge incidente.
Zvanični Kijev ove optužbe uglavnom odbacuje ili ih ne komentariše, dok istovremeno naglašava da Rusija vodi intenzivnu informativnu kampanju protiv Ukrajine. Sukob se tako, pored vojnih operacija, odvija i na planu propagande, medijskih interpretacija i političkih poruka.
Analitičari ocenjuju da ovakve izjave dodatno produbljuju tenzije i ukazuju na širenje sukoba izvan klasičnih borbenih dejstava. Pitanje unutrašnje stabilnosti, nacionalnih odnosa i informacionog uticaja postaje sve važniji deo ukupne strategije obe strane.
U situaciji kada su vojne operacije i dalje u toku, retorika o destabilizaciji i podršci unutrašnjim pokretima pokazuje da se sukob vodi na više nivoa. Koliki će biti stvarni domet takvih poruka i da li će one imati konkretne posledice, ostaje otvoreno pitanje u složenom i dugotrajnom geopolitičkom nadmetanju.
Broj reči: 520.
