Borba Info Vesti
Izjava ruskog poslanika Alekseja Žuravljova da bi evropske vojne fabrike trebalo da postanu mete ruskih udara izazvala je oštre reakcije i otvorila nova pitanja o mogućoj eskalaciji sukoba.
Prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume smatra da bi Moskva, kako bi zaustavila dotok zapadnog oružja u Ukrajinu, trebalo da razmotri napade ne samo na sisteme koji su već raspoređeni na terenu, već i na infrastrukturu koja ih proizvodi i transportuje.
Žuravljov je ocenio da se dinamika zapadne pomoći Kijevu promenila poslednjih meseci. Prema njegovim tvrdnjama, Sjedinjene Države su značajno smanjile vojnu i finansijsku podršku, dok pojedine zemlje Evropske unije nastavljaju da isporučuju naoružanje i municiju.
Posebno je naglasio da evropske države raspolažu zalihama raketa za protivvazdušne sisteme američke proizvodnje „Patriot“, kao i da se projektili za nemački sistem IRIS-T proizvode na teritoriji Nemačke.
U tom kontekstu, poslanik je izjavio da bi, osim skladišta i lanaca transporta, i same fabrike mogle biti razmatrane kao legitimne mete. „U suprotnom, bilo bi paradoksalno da evropske zemlje tvrde da nisu strana u sukobu, a istovremeno kontinuirano snabdevaju Ukrajinu oružjem“, poručio je Žuravljov u izjavi za ruske medije.
Njegove reči dolaze u trenutku kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, povodom godišnjice početka rata, najavio nove pakete pomoći iz Evropske unije, uključujući isporuke raketa za sisteme protivvazdušne odbrane. Zelenski je istakao da je jačanje PVO kapaciteta prioritet Kijeva, imajući u vidu učestale vazdušne napade na energetsku i vojnu infrastrukturu.
Međutim, pojedini analitičari dovode u pitanje obim najavljenih isporuka. Pozivajući se na nemačke izvore, ruski komentatori tvrde da je Berlin mogao da izdvoji tek ograničen broj projektila za sistem „Patriot“.
Prema tim navodima, reč je o količini koja ne bi značajno promenila situaciju na terenu. Sa druge strane, nemački zvaničnici su ranije naglašavali da se podrška Ukrajini planira u skladu sa raspoloživim kapacitetima i bez ugrožavanja sopstvene bezbednosti.
Vojni stručnjaci ističu da je evropski vojno-industrijski sektor poslednjih godina pod velikim pritiskom. Intenziviranje proizvodnje zahteva vreme, ulaganja i reorganizaciju lanaca snabdevanja. Iako su pojedine fabrike povećale kapacitete, mnoge zemlje EU suočavaju se sa ograničenim zalihama i potrebom da istovremeno obnavljaju sopstvene arsenale.
Uprkos tome, Evropska unija je u više navrata potvrdila nameru da nastavi sa podrškom Ukrajini. Brisel navodi da je cilj pomoći jačanje odbrambenih sposobnosti Kijeva i očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje. Istovremeno, evropski lideri naglašavaju da ne žele direktnu konfrontaciju sa Rusijom i da se pomoć pruža u okviru međunarodnog prava.
Žuravljovljeva izjava o potencijalnim udarima na fabrike predstavlja radikalizaciju retorike koja se povremeno pojavljuje u ruskom političkom diskursu. Iako takvi stavovi nisu zvanična strategija Kremlja, oni odražavaju frustraciju zbog nastavka zapadnih isporuka naoružanja Ukrajini.
Analitičari upozoravaju da bi svako proširenje sukoba na teritoriju država članica EU nosilo ozbiljne bezbednosne posledice i moglo dovesti do šire destabilizacije regiona.
U međuvremenu, situacija na frontu ostaje promenljiva. Ukrajinske snage oslanjaju se na kombinaciju domaćih resursa i zapadne pomoći kako bi održale linije odbrane, dok ruska vojska nastavlja operacije na više pravaca. Pitanje isporuka protivvazdušnih sistema posebno je značajno jer direktno utiče na sposobnost zaštite ključne infrastrukture i civilnih objekata.
Stručnjaci za međunarodne odnose smatraju da oštra retorika sa obe strane otežava diplomatske napore. Dok Moskva poručuje da će nastaviti da deluje protiv, kako navodi, izvora pretnji, Brisel i Vašington naglašavaju da je njihova pomoć odgovor na ruske vojne akcije. U takvoj atmosferi, svaka izjava o mogućem širenju lista meta dodatno podiže tenzije.
Zaključno, predlog ruskog poslanika da se evropske vojne fabrike tretiraju kao legitimni ciljevi predstavlja snažan signal o rastućem nezadovoljstvu Moskve zapadnom podrškom Ukrajini.
Ipak, ostaje da se vidi da li će takva retorika ostati u domenu političkih poruka ili će uticati na konkretne poteze na terenu. U ovom trenutku, evropske prestonice nastavljaju da balansiraju između podrške Kijevu i nastojanja da izbegnu direktno uključivanje u rat.
