Borba Info Vesti
Tužna priča o bebi majmunu koja se drži za plišanu igračku osvaja internet, a iza nje stoji dobro poznata teorija vezanosti.
Svet je očarala tužna slika bebe majmuna iz japanskog zoološkog vrta koja se čvrsto drži za plišanog orangutana…
Sedmomesečni makak po imenu Panč, napušten od majke i odbačen od svoje grupe, pronašao je utehu u igrački, a njegov snimak je postao viralan.
Iza ovog dirljivog ponašanja krije se ozbiljna psihološka teorija koja objašnjava zašto su ljudi toliko vezani za ovu priču.
Već nekoliko dana, snimci iz gradskog zoološkog vrta u Ičikavi, blizu Tokija, potresaju ceo svet. Mali makak po imenu Panč, grli plišanog orangutana nakon što ga je majka napustila, a grupa odbacila.
Životinja se drži za ovu „cuclu“ kao za spasilačku pojas. Viralni video snimci na društvenim mrežama prate napredak makaka u fazi socijalizacije, dok je Pančova omiljena plišana igračka, koju prodaje Ikea, već rasprodata u nekim zemljama. Ovo ponašanje, međutim, nije slučajno, već se može objasniti psihološkim fenomenom: teorijom vezanosti.
Kako istraživač psihologije Mark Nilsen objašnjava u nedavno objavljenom članku na The Conversation, a o kojem je izvestio Psychologies.com, sličan eksperiment je sproveo profesor Hari Harlou pedesetih godina prošlog veka. Odlučio je da odvoji bebe majmuna od njihovih majki, odmah, nakon rođenja kako bi posmatrao njihovo ponašanje.
Ponudio im je nekoliko „surogat majki“ koje su zapravo bile predmeti. Prva je bila konstrukcija od žičane mreže sa flašicom za hranjenje. Druga je ličila na oblik majmuna prekrivenog mekom sunđerastom tkaninom, ali bez hrane.
Protiv svih očekivanja, mladunci su većinu vremena provodili u blizini platnene forme koja je ličila na njihovu vrstu. Prema rečima drugog subjekta, otišli su samo da se nahrane, pre nego što bi se odmah vratili kopiji majmuna. Istraživač je potom zaključio da emocionalna „hrana“, koja se sastoji od topline, mekoće i udobnosti, ima mnogo veću ulogu u izgradnji odnosa nego zadovoljavanje vitalne potrebe za hranom. Upravo odatle potiče teorija vezanosti.
Ideja je da se dete može razvijati samo ako se oslanja na pouzdan i stabilan emocionalni temelj. Pošto deca ne mogu stalno biti blizu roditelja, prisustvo plišane igračke i poznatog „duduija“ može pomoći u upravljanju ovom fazom tranzicije i izgradnje kod najmlađih.
Masovno deljene slike Panča svakako su nas dirnule jer stvaraju reakcije empatije i potrebe za zaštitom kod odraslih korisnika interneta suočenih sa utiskom ranjivosti ove napuštene bebe. Pogotovo zato što nas njegove velike oči i pogled pun očaja mogu podsetiti na pogled odojčeta.
Borba.Info
