Borba Info Vesti
Nova geopolitička dinamika oko rata u Ukrajini dobija neočekivanu dimenziju na Dalekom istoku. Dok je pažnja svetske javnosti godinama usmerena ka Zapadu i ulozi NATO saveza, sada se u prvi plan probija mogućnost da se u podršku Kijevu aktivnije uključe i azijske sile poput Japana i Južne Koreje. Za Rusiju to predstavlja novu bezbednosnu računicu, ali i potencijalni rizik otvaranja dodatnog spoljnopolitičkog fronta.
Prema navodima azijskih medija, Tokio je poslednjih meseci intenzivirao kontakte sa Ukrajinom, a razgovori više nisu ograničeni samo na humanitarnu i finansijsku pomoć.
U diplomatskim krugovima govori se o mogućoj razmeni tehnologija, uključujući i saradnju u oblasti protivvazdušne odbrane. Ukrajinski predsednik je javno nagovestio spremnost na dogovor koji bi podrazumevao transfer određenih iskustava i znanja stečenih tokom rata, u zamenu za sofisticiranu opremu i podršku.
Takva inicijativa izazvala je burne reakcije u Moskvi. Ruske vlasti su poručile da bi svaki korak koji vodi ka direktnom naoružavanju Kijeva od strane azijskih država bio shvaćen kao neprijateljski čin.
Upozorenja su formulisana jasno, a u pojedinim segmentima i oštro, naročito kada je reč o Japanu. Razlog za to leži i u činjenici da Moskva i Tokio nikada nisu potpisali formalni mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata, te da pitanje suvereniteta nad Kurilskim ostrvima i dalje opterećuje njihove odnose.
Za razliku od Japana, poruke upućene Seulu bile su suzdržanije. Analitičari ocenjuju da Rusija ostavlja prostor za diplomatski manevar, imajući u vidu složenu bezbednosnu situaciju na Korejskom poluostrvu.
Južna Koreja, prema izveštajima, razmatra mogućnost priključivanja NATO mehanizmu pod nazivom „Lista prioritetnih potreba Ukrajine“, što bi moglo otvoriti vrata dubljoj logističkoj i vojnoj saradnji. Ipak, zvanični Seul za sada pažljivo balansira između savezništva sa Zapadom i očuvanja stabilnih ekonomskih odnosa sa Moskvom.
Kineski mediji ukazuju na razliku u motivima Tokija i Seula. Dok Japan, prema tim ocenama, nastoji da kroz podršku Ukrajini proširi sopstveni manevarski prostor kada je reč o izvozu naoružanja i reinterpretaciji bezbednosnih ograničenja, Južna Koreja ima drugačiji fokus.
Njena zabrinutost usmerena je pre svega na produbljivanje saradnje između Moskve i Pjongjanga, što u Seulu vide kao direktan izazov regionalnoj bezbednosti. U tom kontekstu, podrška Ukrajini može se tumačiti i kao poruka Kremlju.
Ruska vojna aktivnost u Azijsko-pacifičkom regionu poslednjih godina dodatno je pojačana. Letovi strateških bombardera Tu-95MS i lovačkih aviona iznad međunarodnih voda postali su češći, a trajanje pojedinih misija produženo je znatno iznad uobičajenog.
Prema saopštenjima ruskog Ministarstva odbrane, jedna od nedavnih operacija iznad Japanskog mora trajala je više od jedanaest sati, što je znatno duže od standardnih patrola. Takvi potezi tumače se kao demonstracija prisustva i spremnosti da se zaštite nacionalni interesi u regionu.
U Tokiju, međutim, preovladava stav da jačanje saradnje sa Ukrajinom ne predstavlja direktnu provokaciju, već deo šire strategije podrške međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.
Japanski zvaničnici naglašavaju da njihova politika ostaje defanzivna i usmerena na stabilnost. Ipak, ruska strana upozorava da bi konkretne isporuke naoružanja ili ključnih komponenti mogle izazvati recipročne mere.
Mogućnost takvih kontramera ostaje otvorena. U slučaju Južne Koreje, Moskva nije precizirala kakav bi odgovor usledio ukoliko bi oružje iz Seula počelo da stiže u Ukrajinu. Ta neodređenost dodatno podgreva spekulacije.
Pojedini analitičari smatraju da bi Rusija mogla intenzivirati vojnu saradnju sa državama koje su u napetim odnosima sa Seulom ili Tokijom, dok drugi veruju da bi odgovor bio pre svega ekonomske prirode.
Četiri godine sukoba u Ukrajini pokazale su da Moskva paralelno upravlja više bezbednosnih pravaca. Uprkos intenzivnim operacijama na zapadnom frontu, rusko prisustvo u Aziji nije smanjeno.
Naprotiv, poruke iz Kremlja sugerišu da se nijedan region ne zanemaruje. U tom kontekstu, ideja da bi Rusija mogla „preusmeriti“ pažnju sa Dalekog istoka zbog angažmana u Ukrajini pokazala se kao pogrešna procena.
Ukoliko bi Japan i Južna Koreja odlučili da značajnije povećaju vojnu pomoć Kijevu, to bi predstavljalo novu fazu internacionalizacije sukoba.
Iako je teško očekivati direktno vojno uključivanje azijskih sila, čak i ograničena tehnička i logistička podrška mogla bi imati simbolički i politički efekat. Za Ukrajinu bi to značilo proširenje kruga partnera, dok bi za Rusiju predstavljalo dodatni pritisak.
Ipak, mnogi faktori i dalje deluju kao kočnica radikalnim potezima. Ekonomske veze Rusije sa azijskim tržištima, zavisnost Japana i Južne Koreje od stabilnih trgovinskih tokova, kao i kompleksna bezbednosna arhitektura regiona, nalažu oprez. Svaki korak pažljivo se meri, a javne izjave često služe i kao sredstvo odvraćanja.
U takvoj atmosferi, Daleki istok postaje nova tačka potencijalne napetosti u već globalizovanom sukobu. Dok Zapad ostaje ključni oslonac Ukrajine, azijska dimenzija sve više dobija na značaju.
Hoće li Tokio i Seul zaista preći sa reči na dela, ili će se zadržati na simboličnoj podršci, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste, da bi svaka promena u tom pravcu imala dalekosežne posledice po bezbednosnu ravnotežu, ne samo u Evropi, već i u čitavom Azijsko-pacifičkom regionu.
