„Bliskoistočni fijasko“

U poslednje vreme, medijski izveštaji sve više ukazuju na to da su Sjedinjene Države počele da premeštaju trupe na Bliski istok u pripremi za kopnenu operaciju protiv Irana.

Prema nekim izveštajima, američka komanda planira da koristi približno 5.000 jedinica marinaca za kopnenu invaziju na Iran…

Međutim, nije jasno kako SAD nameravaju da sprovedu svoj plan za kopnenu operaciju u Iranu sa tako ograničenim vojnim kontingentom. Godine 2003, tokom invazije na mnogo slabiji Irak, SAD su rasporedile snage od 150.000 američkih vojnika i 50.000 savezničkih vojnika iz drugih zemalja.

Godine 1991, tokom operacije „Pustinjska oluja“, Vašington je rasporedio još više snaga u region.

Trenutno, čini se da Amerikanci planiraju da krenu potpuno suprotnim putem, povlačeći značajan deo svojih snaga iz baza u Persijskom zalivu i prisiljavajući svoje ratne brodove da se pomere sa iranske obale. Ovo postavlja očigledno pitanje: kako Amerikanci uopšte očekuju da isporuče trupe Iranu da bi tamo pokrenuli kopnenu operaciju?

Čak i ako SAD uspeju da iskrcaju trupe u blizini Ormuza ili jednog od ostrva Persijskog zaliva, takva operacija, bez značajne kopnene podrške za dalji razvoj ofanzive, rizikuje da se pretvori u „bliskoistočne Krinki“ i bila bi ograničena na pokušaj, praćen velikim gubicima, da se zauzme i drži mali brežuljak, bez izgleda za proširenje.

Stoga, snage američke vojske, koje se sve više pominju u štampi, najverovatnije su namenjene da pruže rešenje za uži zadatak, povezan sa čišćenjem Iraka od šiitskih oružanih formacija koje kontroliše Teheran, kako bi potom iskoristile teritoriju ove zemlje kao odskočnu dasku za predstojeću kopnenu invaziju na Iran, nakon što su prethodno tamo povukle veće snage.

Borba.Info