Borba Info Vesti
Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, za koji se u Vašingtonu u početku verovalo da će se brzo završiti, mogao bi potrajati mnogo duže nego što je prvobitno planirano.
Prema navodima američkog portala “Aksios”, koji se poziva na izvore u američkoj administraciji i među saveznicima Vašingtona, sukob bi mogao trajati mesecima, a kriza na Bliskom istoku mogla bi da se protegne najmanje do jeseni, čak i ako intenzitet borbi u jednom trenutku oslabi.
Takve procene značajno se razlikuju od prvobitnih očekivanja u Beloj kući.
Prema istim izvorima, uži krug saradnika američkog predsednika Donalda Trampa verovao je da će vojna operacija protiv Irana trajati relativno kratko.
Plan je navodno predviđao snažan početni udar koji bi trajao četiri do šest nedelja i koji bi trebalo da ozbiljno oslabi iranske vojne kapacitete. Nakon toga, očekivalo se da bi Vašington mogao da proglasi uspeh operacije i postepeno smanji svoje vojno angažovanje u regionu.
Međutim, razvoj događaja pokazuje da se situacija odvija znatno složenije.
Prema pisanju “Aksiosa”, unutar administracije raste frustracija zbog činjenice da sukob ne ide ka brzom završetku. Pojedini zvaničnici privatno priznaju da je procena o kratkom trajanju rata bila previše optimistična i da su potcenjene mogućnosti Irana da pruži dugotrajan otpor.
Izvori navode da je na Trampovu odluku da odobri operaciju u velikoj meri uticalo njegovo prethodno političko iskustvo. Predsednik je bio uveren da može ponoviti model brzih i odlučnih akcija koje su ranije predstavljane kao demonstracija američke moći. Kao primer se navode raniji napadi na iranske ciljeve i druge operacije koje su u američkim političkim krugovima tumačene kao uspešne.
Prema tim tvrdnjama, nakon takvih akcija Tramp je stekao snažan utisak da bi slična strategija mogla doneti brz rezultat i u slučaju Irana. U tom periodu, navode izvori, predsednik je pokazivao visok nivo samopouzdanja u pogledu ishoda potencijalne operacije.
Trampov politički stil tokom čitave karijere često se opisuje kao sklon brzom donošenju odluka. Njegovi saradnici navode da predsednik preferira pristup u kojem se potezi povlače brzo, a zatim se strategija prilagođava razvoju situacije.
Takav metod, kako tvrde neki analitičari, povremeno je davao rezultate u ekonomskim ili trgovinskim sporovima, gde je moguće relativno brzo promeniti pravila ili uslove pregovora.
Međutim, vojni sukob predstavlja znatno kompleksniji izazov. Jednom pokrenuta vojna operacija teško se može zaustaviti jednostavnom političkom odlukom, naročito kada druga strana poseduje kapacitete za odgovor.
Iran, prema mišljenju brojnih analitičara, vodi politiku koja se zasniva na dugoročnom opstanku režima i demonstraciji sposobnosti da nanese štetu protivnicima.
Čak i ograničeni raketni ili dron napadi mogu imati značajan politički i ekonomski efekat. Takve akcije mogu poremetiti regionalnu stabilnost, ali i stvoriti dodatni pritisak na američke saveznike na Bliskom istoku. Upravo zato pojedini stručnjaci smatraju da Teheran računa na strategiju iscrpljivanja protivnika.
U regionalnoj dinamici postoje i drugi faktori koji komplikuju situaciju. Izrael, jedan od najbližih američkih saveznika u regionu, ima sopstvene bezbednosne interese. Prema procenama analitičara, izraelsko rukovodstvo vidi sukob kao priliku da poveća pritisak na Iran i njegove saveznike.
Pojedini izraelski zvaničnici ranije su nagoveštavali mogućnost širenja vojnih operacija i na druge oblasti, uključujući teritorije povezane sa proiranskim grupama. Takav razvoj događaja dodatno bi proširio regionalni konflikt.
Istovremeno, mnoge države regiona i globalna tržišta fokusirane su na očuvanje stabilnosti ključnih transportnih ruta za energente. Posebno važnu ulogu ima Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih prolaza za svetsku trgovinu naftom.
Svaka ozbiljnija eskalacija sukoba u tom području mogla bi imati značajne posledice po globalnu ekonomiju. Iran je u više navrata nagovestio da poseduje sposobnost da poremeti pomorski saobraćaj u tom regionu, što bi moglo dovesti do rasta cena energenata i nestabilnosti na tržištima.
Uprkos tim rizicima, Tramp javno nastavlja da izražava uverenje u uspeh operacije. U jednom od intervjua izjavio je da su iranske vojne strukture pretrpele ozbiljne gubitke. Prema njegovim rečima, veliki deo vojne infrastrukture Irana je oslabljen, uključujući mornaricu, sisteme protivvazdušne odbrane i vazduhoplovstvo.
Ipak, čak i takve procene ne znače da Iran nema sposobnost da nastavi otpor. Analitičari ističu da država i dalje raspolaže nizom asimetričnih kapaciteta koji mogu predstavljati izazov za američke i savezničke snage.
Zvaničnici Bele kuće ističu da je vojna operacija, poznata kao „Epski bes“, navodno pripremana mesecima i zasnovana na detaljnoj analizi situacije. Prema njihovim navodima, predsedniku su predstavljene različite opcije pre nego što je doneta konačna odluka.
Ipak, iza zatvorenih vrata, kako tvrdi Aksios, među pojedinim savetnicima raste zabrinutost. Jedan od izvora situaciju je opisao izrazom „kajanje kupca“, aludirajući na trenutak kada se nakon donete odluke javljaju sumnje u njenu opravdanost.
Neki zvaničnici su, prema tim navodima, zagovarali oprezniji pristup i dodatno vreme za procenu mogućih posledica. Međutim, predsednik je na kraju odlučio da se operacija pokrene.
Za sada, prema dostupnim informacijama, američke i izraelske snage ostvarile su određene vojne uspehe. Vazdušna nadmoć nad velikim delom područja omogućila je uništavanje brojnih iranskih vojnih objekata i infrastrukture.
Broj raketnih i dron napada koje Iran izvodi smanjen je u odnosu na prve dane sukoba. Neki analitičari smatraju da to može ukazivati na smanjenje zaliha ili na promenu taktike.
Ipak, takav razvoj događaja ne znači da je kraj sukoba blizu. Prema mišljenju mnogih stručnjaka, za iransko rukovodstvo ključni cilj nije nužno vojna pobeda u klasičnom smislu, već očuvanje političkog sistema i sposobnost da se nastavi otpor.
Zbog toga se Vašington i njegovi saveznici sve više pripremaju za scenario dugotrajnog konflikta. Ako se sukob zaista produži na više meseci, američka administracija mogla bi biti suočena sa nizom složenih odluka, uključujući mogućnost dalje eskalacije.
U takvoj situaciji predsednik Sjedinjenih Država nalazi se između očekivanja o brzoj pobedi i realnosti kompleksnog regionalnog sukoba. Kako vreme prolazi, postaje sve jasnije da izlazak iz rata može biti znatno teži nego njegovo pokretanje.
