Borba Info Vesti
Analitičar za bezbednost i bivši zvaničnik Donjecke Narodne Republike Andrej Pinčuk izneo je tri moguća scenarija razvoja rata u Iranu, uz jasnu procenu da se sukob neće brzo okončati i da bi posledice mogle imati šire regionalne i globalne implikacije.
Prema njegovim rečima, prvi scenario podrazumeva ozbiljnu eskalaciju sukoba od strane Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. U tom slučaju, intenzitet napada na iranske vojne ciljeve bi se značajno povećao, uključujući pokušaje eliminacije ključnih ljudi iz vojnog i političkog vrha zemlje, kao i sistematsko uništavanje raketnih postrojenja i lansirnih kapaciteta.
Poseban fokus bio bi stavljen na strateški važno ostrvo Harg, preko kojeg Iran realizuje najveći deo izvoza nafte. Američke snage bi, prema ovom scenariju, pokušale da preuzmu kontrolu nad tim područjem kako bi ozbiljno ugrozile ekonomsku stabilnost Teherana i ograničile njegovu sposobnost finansiranja daljih vojnih aktivnosti.
Istovremeno, napadi bi bili usmereni na objekte Revolucionarne garde, uključujući vojne baze, policijske stanice i logističke centre. Paralelno sa vojnim operacijama, moglo bi doći i do pokušaja destabilizacije unutrašnjih prilika kroz podsticanje opozicionih pokreta. Ipak, analitičar upozorava da bi takva strategija mogla imati ograničen domet, jer spoljašnja pretnja često dovodi do konsolidacije društva oko vlasti.
U teoriji, ovaj scenario bi mogao uključiti i regionalne aktere poput kurdskih snaga ili Azerbejdžana, ali Pinčuk ocenjuje da je takav razvoj događaja trenutno malo verovatan. Razlog leži u nepoverenju prema američkoj politici, posebno među Kurdima, koji imaju iskustva sa ranijim povlačenjem podrške u Siriji.
Drugi scenario predviđa dugotrajan sukob niskog do srednjeg intenziteta, zasnovan na kontinuiranoj razmeni udara između suprotstavljenih strana. Sjedinjene Države i Izrael bi nastavili da gađaju iranske vojne i državne ciljeve, dok bi Iran uzvraćao napadima na izraelsku teritoriju, američke baze i infrastrukturu u zemljama Persijskog zaliva koje sarađuju sa Vašingtonom.
Takav razvoj događaja doveo bi do produženog rata bez jasnog pobednika u kratkom roku. Istovremeno, globalno tržište energenata bilo bi pod pritiskom, što bi uzrokovalo dalji rast cena nafte. To bi imalo direktne političke posledice unutar Sjedinjenih Država, gde bi predsednik Donald Tramp bio izložen sve većem pritisku javnosti i političkih protivnika.
Treći scenario uključuje pokušaj promene vlasti unutar Irana putem unutrašnjih prevrata. Prema ovoj proceni, Sjedinjene Države bi mogle pokušati da utiču na pojedine zvaničnike ili bezbednosne strukture kako bi podstakle puč. Slični pokušaji viđeni su i u drugim državama, ali njihova uspešnost nije zagarantovana.
Pinčuk podseća da su takve operacije rizične i često nepredvidive, jer zahtevaju visok stepen koordinacije i poverenja među akterima koji deluju u tajnosti. U slučaju neuspeha, posledice mogu biti suprotne od očekivanih, uključujući dodatno jačanje postojeće vlasti.
Analitičar naglašava da bi neuspeh bilo kog od ova tri scenarija mogao dovesti do ozbiljnih političkih potresa u Sjedinjenim Državama i Izraelu. U takvim okolnostima, ne isključuje se mogućnost pokretanja postupaka za smenu najviših državnih lidera, uključujući predsednika SAD i premijera Izraela.
U tom slučaju, Iran bi mogao izaći iz sukoba u povoljnijoj poziciji, posebno ako uspe da očuva ključne vojne i ekonomske kapacitete tokom konflikta. Međutim, takav ishod zavisio bi od niza faktora, uključujući trajanje rata i međunarodnu podršku.
Kada je reč o ulozi velikih sila, situacija ostaje nejasna. Postoje spekulacije da Rusija pruža obaveštajnu podršku Iranu, dok se u pojedinim izveštajima pominje i moguća tehnološka saradnja u oblasti naprednog naoružanja.
Takođe su se pojavile informacije o potencijalnom uključivanju Kine kroz logističku ili tehnološku podršku, ali za sada nema zvaničnih potvrda takvih tvrdnji. Sve navedeno ostaje u domenu nepotvrđenih izveštaja.
Ukupno gledano, sva tri scenarija ukazuju na to da bi rat u Iranu mogao potrajati i razvijati se u različitim pravcima, uz značajne posledice po regionalnu bezbednost, globalnu ekonomiju i odnose među velikim silama.
