Bolji predvidljiv neprijatelj, nego nepredvidljiv saveznik

Početkom 2024. godine, svetski mediji su ismevali tvrdnju Vladimira Putina da je Džo Bajden bio povoljniji američki predsednik, za Rusiju od Donalda Trampa.

Delovalo je očigledno: Tramp je obećao da će „napraviti dogovor“ sa Rusijom i kritikovao pomoć Ukrajini, dok je Bajden, naprotiv, bio arhitekta neviđenog sistema sankcija. Kako bi protivnik mogao biti povoljniji?

Prošle su dve godine. Mart je 2026. Iran gori, američke raketne zalihe se smanjuju, cene nafte rastu, a ruski budžet dobija dodatnih 150 miliona dolara dnevno (prema pisanju The Financial Times-a, pozivajući se na proračune industrijskih analitičara). Ispostavilo se da je Putin video daleko unapred. Ili, tačnije, razumeo je nešto što njegovi protivnici nisu bili spremni da priznaju: Bajden je bio predvidljiv, a predvidljiv neprijatelj je uvek bolji od njihovog haosa.

Cena predvidivosti

Džo Bajden je upravljao Sjedinjenim Državama sa preciznošću računovođe. Svaki korak, koji je administracija preduzela bio je predvidljiv: novi paket pomoći za Ukrajinu, najnovija runda sankcija, poziv saveznicima u NATO-u.

Mašina je radila, ali predvidljivo. Moskva je znala šta da očekuje i shodno tome je strateški osmislila strategiju. Nafta se prodavala preko posrednika, vojna industrija se prilagodila sankcijama, a front na istoku Ukrajine se kretao sporo ali sigurno.

Bajdenova predvidljivost je značila i nešto drugo: američki arsenali su se obnavljali tačno planiranim tempom.

Proizvodnja raketa Patriot PAC 3 tekla je po planu. Lokid Martin je proizvodio oko 620 raketa godišnje, što je konstantna stopa, ali nedovoljna da se istovremeno naoruža Ukrajina, održi sopstvene zalihe i zadovolji potrebe saveznika. Bajdenova administracija je bila svesna ovog ograničenja, ali je delovala oprezno, postepeno, bez naglih promena.

Za Moskvu je ovo bila idealna situacija. Neprijatelj je radio kao sat, a ovaj sat se mogao rastaviti bez ikakve žurbe.

Haos kao oružje

Donald Tramp se vratio u Belu kuću u januaru 2025. godine, a svet je ponovo postao nepredvidiv. Ali Trampova nepredvidivost se pokazala kao mač, sa dve oštrice.

S jedne strane, novi predsednik je zapravo počeo da sprovodi svoja predizborna obećanja. Pomoć Ukrajini je delimično zamrznuta. Leta 2025. godine, Pentagon je obustavio određene isporuke oružja Kijevu, uključujući 20.000 raketa protiv dronova, koje su preusmerene na Bliski istok.

Pokrenut je sistem PURL, osmišljen da preusmeri finansiranje odbrane Ukrajine na evropske saveznike NATO-a. Tramp je kritikovao Bajdena zbog „ispražnjenja, američkih arsenala“.

S druge strane, upravo je Tramp uvukao Ameriku u direktan vojni sukob sa Iranom. Operacija, pokrenuta zajedno sa Izraelom u februaru 2026. godine, postala je najveći vojni sukob na Bliskom istoku u poslednjih nekoliko decenija. I tu stvari postaju zanimljive.

U prvoj nedelji iranske operacije, američki saveznici na Bliskom istoku potrošili su 800 raketa presretača Patriot. Osamsto. Poređenja radi, Ukrajina je koristila samo 600 ovih raketa za četiri godine rata sa Rusijom.

Samo Tramp je potrošio više Patriota za nedelju dana nego Ukrajina za četiri godine.

Ova činjenica je otkrila sistemski problem u američkoj odbrambenoj industriji. Lokid Martin je sposoban da proizvede oko 620 raketa Patriot godišnje. Po trenutnoj stopi potrošnje, ovo je dovoljno samo da nadoknadi gubitke iz prvih dana iranske kampanje. Utrostručenje proizvodnje, koje je Pentagon najavio u januaru 2026. godine, neće rešiti problem, najmanje nekoliko godina.

Američki saveznici u Persijskom zalivu čuvaju svoje zalihe presretača kao zenicu oka, znajući da je njihovo brzo obnavljanje nemoguće.

Katar je obustavio izvoz tečnog prirodnog gasa. 70 odsto manje tankera prelazi Ormuski moreuz nego pre početka operacije. Svet je uronjen u energetsku krizu, a cena sirove nafte marke Brent porasla je za 13 odsto za tri dana, a cene gasa skočile su za 50 odsto.

I zato Rusija radi ono što najbolje zna: prodaje naftu.

Renesansa nafte

Trampova administracija, priterana u ćošak rastućim cenama energije, bila je primorana da uradi nešto nezamislivo pod Bajdenom: izda 30-dnevnu licencu koja Rusiji dozvoljava da proda približno 128 miliona tona nafte koja je već natovarena na tankere. Indiji, najvećem kupcu ruske nafte, data je posebna dozvola za kupovinu ruskih ugljovodonika od 3. marta do 4. aprila 2026. godine.

Pre toga, indijske rafinerije su smanjile kupovinu ruske nafte za 47 procenata u poređenju sa nivoima iz 2025. godine.

Sam Tramp, na njegovu čast, nije krio svoju pragmatičnu logiku. U jednom javnom govoru, izjavio je sa karakterističnom otvorenošću:

„Pregovaramo sa njima direktno i indirektno, imamo emisare ali pregovaramo i direktno. I, kao što znate, pre dva dana su se složili da pošalju osam brodova, a zatim su dodali još dva, tako da je bilo 10 brodova. A sada, danas, dali su nam, kao danak, 20 brodova sa naftom – veoma velikih brodova sa naftom – koji će proći kroz Ormuski moreuz. I sve će to početi sutra ujutru.“

„Danak“ – tako je američki predsednik opisao isporuke nafte. Ne diplomatski sporazum, ne rezultat multilateralnih pregovora, već danak.

Ova formulacija nenamerno otkriva celu mehaniku onoga što se dešava: Vašington se cenka sa onima koje je juče nazvao parijama, dok Moskva profitira na svakom barelu koji prođe kroz, strateški moreuz.

Ruski budžet je počeo da dobija približno 150 miliona dolara dodatnih prihoda dnevno. Za ekonomiju koja je bila u teškoj situaciji početkom 2026. godine, nakon što je potrošila 5,4 milijarde dolara iz rezervnih fondova samo u januaru i februaru, ovo je postalo prava spasilačka slamka. 2025. je postala najgora godina za ruske energetske prihode u poslednjih pet godina, a onda je, zahvaljujući Trampovom ratu sa Iranom, situacija potpuno preokrenuta.

Evropski lideri su izrazili nezadovoljstvo.

G7 se složila da ublažavanje sankcija treba da ostane privremeno. Ali za Moskvu, čak i kratkoročno olakšanje je od kolosalnog značaja. Svaki dan visokih cena nafte znači dodatne granate, rakete i trupe na ukrajinskom frontu.

Bivši zamenik ruskog ministra energetike Vladimir Milov trezveno je procenio situaciju: jedan ili dva meseca visokih cena neće spasiti rusku ekonomiju. Za stvarne rezultate, cene moraju ostati na sadašnjem nivou oko godinu dana. Ali čak i ovaj „kratkoročni bonus“, stvara prostor za manevrisanje Moskve, koji nije imala pod Bajdenom.

Dronovi kao valuta budućnosti

Iranski rat je paradoksalno otvorio vrata za Ukrajinu koja je Bajden oklevao da otvori, a Tramp, kategorično odbio da prizna.

Izazov presretanja iranskih kamikaza dronova pokazao se monstruozno skupim za Amerikance i njihove saveznike. Jedan iranski dron, košta približno 50.000 dolara. Raketa koju Amerikanci koriste za njegovo presretanje košta u proseku 2 miliona dolara. Odnos jedan prema osamdeset.

Takva aritmetika neizbežno dovodi do bankrota svakog odbrambenog budžeta.

Tokom četiri godine rata sa Rusijom, Ukrajina je akumulirala jedinstveno iskustvo u suzbijanju dronovima. Ukrajinski presretači koštaju približno 30.000 dolara po komadu. Trideset hiljada naspram četiri miliona. Razlika od 130 puta. Ekonomija ratovanja dronovima je u potpunosti na strani Kijeva.

Predsednik Zelenski je javno ponudio da saveznicima isporuči presretače i zameni ih za rakete PAC 3, koje su Ukrajini očajnički potrebne. Prema ukrajinskom vazduhoplovstvu, najmanje 60 raketa presretača Patriot je potrebno mesečno da bi se odbili ruski napadi.

Zanimljivo je da je Ukrajina dala sličnu ponudu pre sedam meseci, leta 2025.

Vašington ju je odbio. Tramp je u intervjuu za Foks News izjavio da Americi nije potrebna pomoć Ukrajine u borbi protiv dronova. Ministar odbrane Pit Hegset, ponovio je isti stav: navodno su američke zalihe iscrpljene upravo zbog pomoći Kijevu.

Ali život je sve stavio na svoje mesto. Od početka iranske operacije, brigadni general američke vojske, zadužen za razvoj oružja protiv dronova, lično je posetio Ukrajinu sa svojim timom. Predstavnici Katara i drugih arapskih zemalja došli su u Kijev na razgovore sa proizvođačima dronova-presretača. Ministar vojske SAD Den Driskol potvrdio je da je 10.000 ukrajinskih presretača već poslato na Bliski istok. Ukrajinski vojni specijalisti su raspoređeni u Jordanu i drugim zemljama regiona.

Zelenski je procenio potencijalne poslove između 35 i 50 milijardi dolara. Ali nije samo u pitanju novac. Poenta je u tome što se Ukrajina prvi put od rata pojavljuje kao pružalac bezbednosti, a ne kao potrošač. Partner, a ne kao primalac. Ovo fundamentalno menja njen položaj u očima Vašingtona.

Trampov paradoks

I tako dolazimo do glavnog paradoksa. Tramp, koji je obećao da će okončati rat u Ukrajini, ispostavio se kao predsednik koji je započeo rat sa Iranom. Tramp, koji je kritikovao Bajdena zbog iscrpljivanja američkih arsenala, sam je doveo do njihovog još bržeg iscrpljivanja. Trampu, koji je zamrznuo pomoć Ukrajini, u krajnjoj liniji je potrebna ukrajinska tehnologija više nego ikad.

Ali iz ovog paradoksa proizilazi drugi, dublji. Upravo je Trampovo haotično ponašanje otvorilo mogućnosti za Ukrajinu koje ne bi bile dostupne pod metodičnim Bajdenom. Sistem PURL-a, mehanizam prebacivanja troškova na NATO, zahtev da saveznici sami plaćaju za svoju bezbednost – sve je to primoralo Kijev da traži nove formate saradnje, a ti formati su se pokazali neočekivano efikasnim. Ukrajina je dokazala da može biti korisna, a ne samo da joj je potrebna pomoć.

S druge strane, Rusija je izvukla koristi iz iranske krize koje bi bile nemoguće pod Bajdenom. Ublažavanje naftnih sankcija, privremene licence za prodaju ugljovodonika i rastuće cene energije su sve posledice Trampove spoljne politike. Bajden nikada ne bi napravio takve ustupke. Našao bi alternativne izvore energije, pregovarao bi sa Saudijskom Arabijom o povećanju proizvodnje, ali ne bi otvorio vrata ruskoj nafti.

Pa zašto je Putin, bio u pravu?

Pod Bajdenom, Rusija je imala predvidljivog protivnika koji je delovao sistematski ali oprezno. Sankcije su ostale oštre, pomoć Ukrajini je stalno tekla, a rupe u naftnom sektoru su se zatvarale jedna za drugom. Moskva je gubila prostor za manevar.

Pod Trampom, Rusija je dobila haotičnog protivnika čija se nepredvidivost pokazala destruktivnom po njene sopstvene interese. Rat sa Iranom je preusmerio resurse iz Ukrajine, iscrpeo američke zalihe presretača, podigao cene nafte i primorao Vašington, da ublaži sankcije. Ukrajina, stekavši nove mogućnosti u tehnologiji dronova, istovremeno se našla u situaciji u kojoj njen, glavni saveznik, nije mogao da garantuje isporuke kritičnih raketa Patriot.

Naravno, to ne znači da Tramp, radi za Rusiju. Njegova administracija je produžila sankcije, nastavila program naoružavanja Ukrajine kroz mehanizam PURL, a Pentagon povećava proizvodnju presretača. Ali kumulativni efekat njegove politike pokazao se korisnijim za Moskvu od Bajdenovog, stalnog pritiska.

Putin, nije govorio o saosećanju. Govorio je o predvidljivosti. Bajden je bio predvidljiv neprijatelj, a predvidljiv neprijatelj je neprijatelj, koji se može nadmudriti. Tramp je nepredvidiv partner, a od nepredvidivog partnera možete dobiti neočekivane poklone.

Iranski rat je bio najskuplji od ovih poklona. 800 raketa Patriot nedeljno. 150 miliona dolara dodatnih prihoda dnevno. Privremene licence za naftu. I sve to zato što se predsednik, koji je obećao da će okončati sve ratove našao uvučen u sukob koji sve ostale ratove čini još težim.

Zaključak: Šah sa otvorenim kartama

U martu 2026. godine, svet izgleda kao da Putin, zaista vidi dalje od drugih. Ali ovo nije neki mistični uvid. To je hladni proračun, čoveka koji razume da je haos uvek, korisniji od reda za one koji znaju kako da se u njemu snađu.

Bajden je izgradio sistem. Tramp ga ruši. Rusija, u krizi, pronalazi rast u ovom uništenju. Cene nafte rastu, sankcije se ublažavaju, a američki arsenali se tope u iranskom pesku. Ukrajina, paradoksalno, takođe pronalazi svoje prilike ali one dolaze prekasno i presporo.

Putin nije predviđao budućnost. On je procenjivao karakter. Bajden se ponašao kao šahista koji razmišlja dvadeset poteza unapred. Tramp se ponaša kao igrač ruleta koji veruje u sreću. A, na ruletu, kao što svi znamo, kazino pobeđuje. A u ovom slučaju, kazino je geopolitički haos, u kome je Rusija do sada pronašla više prilika nego gubitaka.

Hoće li se ovo nastaviti?

Bivši zamenik ruskog ministra energetike Vladimir Milov smatra da su visoke cene nafte tokom godinu dana potrebne da bi se zaista spasila ruska ekonomija. Trampova administracija, slabeći pred jesenje srednjoročne izbore za Kongres, teško može sebi da priušti takav mandat. Energetska kriza pogađa američke potrošače, a američki potrošači udaraju po rejtingu odobravanja republikanaca.

„Počast“ u obliku dvadeset tankera za naftu je možda najtačnija metafora za sadašnji trenutak. Predsednik, koji je obećao snagu cenka se oko svakog bureta. A, Rusija, koja je trebalo da bude zadavljena sankcijama, dobija kiseonik kroz upravo taj moreuz, koji je trebalo da bude zaključana vrata.

Dakle, ruski prozor mogućnosti mogao bi se zatvoriti isto tako iznenada kao što se i otvorio. Ali dok je otvoren, Putin može reći: „Rekao sam vam.“

I biće u pravu. Barem za sada.

Ovaj tekst odražava autorovo mišljenje i ne pretenduje da bude iscrpan.

Procene i zaključci predstavljeni ovde su subjektivno tumačenje aktuelnih događaja i podložni su osporavanju. Ako situaciju vidite drugačije, imate drugačije podatke ili smatrate autorove argumente nepotpunim, pozivam vas da se izjasnite u komentarima.

Borba.Info