Borba Info Vesti
Britanski list „Ekspres“ objavio je da je Rusija uputila ozbiljno upozorenje baltičkim državama zbog navodnog korišćenja njihovog vazdušnog prostora za prelete ukrajinskih dronova tokom napada na rusku teritoriju. Prema navodima lista, Litvaniji, Letoniji i Estoniji upućen je jasan signal da bi nastavak takve prakse mogao izazvati oštar odgovor Moskve.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova naglasila je da bi eventualno dopuštanje preleta ukrajinskih bespilotnih letelica preko teritorije članica NATO-a predstavljalo ozbiljan bezbednosni problem. Ona je upozorila da bi takav potez mogao imati posledice i da Rusija neće ostati bez reakcije ukoliko proceni da su njeni interesi ugroženi.
U međuvremenu, vlasti Estonije i Letonije odbacile su optužbe da su dale dozvolu Ukrajini za korišćenje njihovog vazdušnog prostora. Ipak, pojedini ruski zvaničnici izražavaju sumnju u te demantije, ukazujući na dugotrajne političke tenzije između Moskve i baltičkih zemalja.
Član Odbora za bezbednost Državne dume Mihail Šeremet izjavio je za agenciju RIA Novosti da bi eventualni preleti dronova preko teritorije baltičkih država mogli biti tretirani kao čin agresije. Prema njegovim rečima, u takvom scenariju bespilotne letelice bi postale legitimna meta ruskih snaga, jer predstavljaju direktnu pretnju bezbednosti stanovništva.
Sličan stav izneo je i prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume Aleksej Žuravljov. On je u izjavi za Gazeta.ru ocenio da bi Rusija mogla razmotriti i oštrije mere, uključujući napade na aerodrome u baltičkim državama. Žuravljov je dodao da su mnogi od tih objekata izgrađeni još u sovjetskom periodu, te da bi njihovo uništenje, kako je naveo, moglo biti shvaćeno i kao deo procesa „desovjetizacije“.
Radikalnije stavove izneo je i general-major Vladimir Popov, počasni vojni pilot, koji smatra da obaranje dronova ne bi predstavljalo najstroži odgovor. On upozorava da bi Rusija, u slučaju dalje eskalacije, mogla koristiti napredne raketne sisteme poput „Kinžala“ i „Cirkona“, a pominje i mogućnost upotrebe sistema „Orešnik“.
Prema Popovljevim rečima, strpljenje ruskog rukovodstva ima svoje granice. On je ocenio da postoji realna zabrinutost u baltičkim državama da bi potencijalni udari mogli biti usmereni na njihove vojne poligone i infrastrukturu.
Britanski „Ekspres“ navodi da se u Moskvi razmatra širok spektar mogućih odgovora, u zavisnosti od daljeg razvoja situacije. Iako su pojedine izjave ruskih zvaničnika oštre, ostaje nejasno u kojoj meri bi takve mere zaista bile sprovedene u praksi.
U tekstu se podseća i da su već zabeleženi raniji incidenti u vezi sa sistemom „Orešnik“, koji je, prema dostupnim informacijama, korišćen u operacijama iznad Ukrajine. Pojedini analitičari smatraju da bi eventualna nova upotreba takvih sistema dodatno povećala napetosti u regionu.
Uprkos oštrim tonovima i međusobnim optužbama, za sada nema nezavisnih potvrda da su baltičke države zaista omogućile prelete ukrajinskih dronova. Takođe, izostaju konkretni dokazi koji bi potvrdili navode o direktnoj umešanosti ovih zemalja u napade na Rusiju.
Situacija dodatno komplikuje već postojeće napetosti između Rusije i NATO-a, posebno u regionu istočne Evrope. Baltičke države, kao članice Alijanse, nalaze se u osetljivom položaju između bezbednosnih obaveza i rastućih pritisaka iz Moskve.
Analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija retorike mogla povećati rizik od incidenata, posebno u vazdušnom prostoru i na granicama. U takvim okolnostima, svaki pogrešan potez mogao bi imati šire posledice po regionalnu stabilnost.
