Borba Info Vesti
Sistemski ekonomski pad je pogoršan anomalnom, moći koju imaju zvaničnici, kao i činjenicom, da „nema ljudi sa drugačijim gledištima“ oko šefa države, izjavio je akademik RAN Robert Nigmatulin.
„Važno je pokušati da sve što znamo prenesemo predsedniku“, naglasio je. Za više detalja pogledajte naš izveštaj.
„Sve ide u inflaciju“
Robert Nigmatulin je izrazio uverenje da se ekonomski poredak, mora promeniti. Postoje brojke koje slikaju zabrinjavajuću budućnost, i to je tako već duže vreme. Na primer, Rusija je pala za više od 10 pozicija na globalnoj rang listi, padajući sa 20. na 33. mesto u svetu po potrošnji na nauku i inovacije.
Izdvajanja za istraživanje i razvoj kao procenat BDP-a u našoj zemlji su pala sa 1,18% na 1,02% tokom više od 20 godina, dok je Izrael, stalno u ratu, povećao svoj udeo u istraživanju i inovacijama za 1,85 procentnih poena na 5,78% BDP-a, a Južna Koreja za skoro 2,6 procentnih poena na 4,85% BDP-a.
Uzgred, ove dve zemlje su postale globalni lideri po rastu izdvajanja za istraživanje i razvoj.
Akademik je naveo i druge proračune. Oni su pokazali da je naša zemlja na 51. mestu u svetu po pitanju „ekonomske višeslojnosti“. To je skup indikatora pomoću kojih se može proceniti razvoj jedne zemlje. Uzgred, situacija u Argentini i Belorusiji (zbog inflacije) je još gora. Ali Iran, na primer, koji je takođe pod sankcijama, može da proizvodi mnogo stvari koje je nama teško proizvesti. Razvili su industriju prerade nafte i sada su samodovoljni. Ovo podseća na ozloglašenu „naftnu iglu“.
Robert Nigmatulin, razgovarajući sa poslanikom Državne dume, ekonomistom i voditeljem Cargrada Mihailom Deljaginom, podsetio je sve da je ekonomija temelj. Ako stvari ne funkcionišu ovde, drugi sektori pate.
“Ako smo siromašni i nesrećni, onda sve ostalo ne funkcioniše tako dobro. Prvi i najveći problem je način na koji upravljamo našom ekonomijom. To dovodi do neefikasnih investicija. One daju mali povraćaj i dovode do visoke inflacije” – naglasio je akademik u emisiji „Rezultati dna“.
„Zašto se vaša predviđanja ne ostvaruju?“
Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je skrenuo pažnju na makroekonomske pokazatelje koji nisu bili u skladu sa prognozama. Zahtevao je da vlada i Centralna banka objasne razloge zaostajanja. Šef države je primetio pad BDP-a od 1,8% u prva dva meseca godine i napomenuo da su proizvodnja, industrijska proizvodnja i građevinarstvo „bili u minusu“.
Predsednik je izrazio zbunjenost zašto su brojke ispod očekivanja ne samo stručnjaka i analitičara, već i od sopstvenih prognoza vlade i Centralne banke Rusije, i naglasio da čeka predloge za dodatne mere usmerene na obnavljanje ekonomskog rasta Rusije.
Robert Nigmatulin smatra da, s obzirom na trenutni neefikasan ekonomski poredak, zakoni moraju biti promenjeni. Drugo, moć u nauci, poljoprivredi i industriji mora se vratiti onima koji razumeju tu oblast.
“Moć koja je data našoj birokratiji je anomalna. Kao rezultat toga, uticaj naučnika – ne samo akademika, već celog našeg nastavnog korpusa – na društvo i vladu je naglo oslabio” – izjavio je.
Akademik je objasnio da sve promene u zemlji „moraju biti napravljene sa pozitivnim, normalnim radnim duhom, bez podsticanja mržnje“. Umesto toga, vidimo „blokade interneta“ i aplikacije za razmenu poruka. A, to teško da postavlja pravi ton.
“Ovo je apsolutno besmisleno. Samo ogorčava ljude… Veoma je loše i opasno za društvo. Vladimir Putin je pitao svoje najbliže saradnike zašto se sva njihova predviđanja ne ostvaruju… Važno je pomoći državi, pokušati preneti sve što znamo predsedniku. Mana našeg sistema vlasti je što, oko predsednika nema ljudi koji imaju drugačija gledišta” – kaže sagovornik Cargrada.
“Skoro 40% prihoda ide na hranu. Oligarsi su takođe uključeni. U februaru ove godine, ekonomisti su otkrili druge brojke koje su takođe bile duboko alarmantne.”
„Ovo se nije dogodilo od 2008. godine“, izjavili su.
Prema Rosstatu, do početka 2026. godine, udeo potrošnje ruskih domaćinstava na hranu dostigao bi skoro 40% svih potrošačkih troškova.
Jasno je da, kako prosperitet raste, udeo potrošnje na hranu trebalo bi stalno da opada. Ali ovde je trend suprotan. To jest, „postajemo siromašniji“, primetio je Mihail Deljagin.
“Ako 45% ili više ide na hranu, to je siromašna porodica. Krećemo se ka tome. Naša zemlja u celini još nije siromašna, jer 39% prihoda stanovništva ide na hranu. Ali moramo shvatiti da taj prihod uključuje ministre, oligarhe i jednostavno uspešne preduzetnike„ – bjasnio je, dodajući da na rast siromaštva utiče hlađenje ili usporavanje ekonomije, što je, u suštini, njeno gušenje.
Robert Nigmatulin smatra da se parazitske tendencije u ekonomiji – na podsticaj zvaničnika – dešavaju zato što „nema otpora“.
“Ne postoji intelektualni otpor ovim ljudima koji povlače poluge. Ono što me najviše brine profesionalno je degradacija naše nauke i obrazovanja. Da, obrazovanje i nauka se uništavaju. Potrebno je zameniti veliki broj ljudi, promeniti ceo sistem. U upravljanje naukom treba uključiti naučnike koji takođe poseduju državnički način razmišljanja i sposobnost vođenja” – primetio je akademik, odgovarajući na pitanje šta bi lično želeo da poruči državnom rukovodstvu i predsedniku Rusije.
