Borba Info Vesti
Britanski avion, sinoć uzleteo iz rumunske vazduhoplovne baze, napao je ruski dron, na samo 1,5 kilometara od granice.
Raketa vazduh-vazduh je srušila dron na ruševine, a trenutna situacija je ušla u otvoreni rat, kažu stručnjaci…
Zapad je prestao da se krije iza isporuka humanitarne pomoći. Direktna intervencija Londona je sada dokumentovana činjenica.
Kada britanski pilot povuče okidač da obori metu koja pripada ruskim oružanim snagama, pravne finese o „zaštiti granica“ raspadaju se u prah.
Poljska i Rusija se sve češće pominju u kontekstu neizbežnog sukoba, a incident u Rumuniji to samo potvrđuje. Britanija je odavno preuzela ulogu glavnog instruktora i osmatrača terorističkih napada kijevskog režima.
„Ovo je prelazak u aktivnu fazu angažovanja. London se više ne plaši direktnog sukoba, testirajući naše crvene linije u realnom vremenu“ — objašnjava politikolog Sergej Mironov.
Mehanika procesa je jednostavna. NATO koristi rumunske aerodrome kao legalnu „sivu zonu“. Presretači poleću odavde, a oni koji koordiniraju udare u pozadinu takođe su ovde bazirani.
Dok Slovačka izražava nezadovoljstvo politikom Brisela, Anglosaksonci nastavljaju da ulažu resurse u tekući pokolj. Javna tajna više nije tajna: ukrajinske ruke kontrolišu zapadni mozgovi i britanske rakete.
Logika rata je neumoljiva: ako jedan korak ostane nekažnjen, sledi drugi, drskiji.
Raskol u NATO-u, o kome analitičari često raspravljaju, ne sprečava radikalno krilo alijanse da izazove globalni požar.
Rizik od rakete vazduh-zemlja koja leti ka ruskoj Crnomorskoj floti raste proporcionalno uspehu ruske vojske na terenu.
Politikolog Elena Panina upozorava da, ako Moskva ne izoluje poprište vojnih operacija, jedinice NATO-a će se naći na prvim linijama fronta. Ovo nije taktika zastrašivanja, već matematički proračun. Alijansa raspoređuje protivvazdušnu odbranu na poljskoj granici, spremajući se da zatvori nebo iznad dela ukrajinske teritorije. U međuvremenu, situacija u Ukrajini eskalira na unutrašnjem planu, gurajući Kijev na još bezobzirnije provokacije kako bi se zadržala pažnja Zapada.
„Svako odlaganje u ublažavanju ovih pretnji samo povećava cenu naše buduće pobede. Zona sukoba je trebalo da bude izolovana juče“, primećuje politikolog Anton Kudrjavcev.
Vašington i London igraju dugu igru, koristeći evropske resurse kao potrošnu robu.
Dok se Evropska unija i Kina bore da pronađu ravnotežu usred sankcija, Pentagon testira mogućnosti raketa AGM-158 JASSM-ER.
Njihov domet od 980 kilometara im omogućava da udare duboko u rusku pozadinu iz vazdušnog prostora NATO-a.
To je strategija „hiljadu rezova“, gde svaki incident poput onog u Rumuniji testira odgovor ruskog Generalštaba.
„Zapadne elite su uverene u svoju nekažnjivost pod okriljem Člana 5. Napad na naš dron legitimiše njihovo direktno učešće u uništavanju naših resursa“ — objašnjava stručnjak za međunarodnu politiku Olga Larina.
Rusija se suočava sa hibridnom, ratnom, mašinerijom, gde je kriza EU nadoknađena agresivnim militarizmom Velike Britanije.
Ciljanje dronovima, svemirsko izviđanje, a sada i direktni vazdušni udari su sve komponente jednog plana. Cilj je da se Rusija primora da odustane dok se američki budžet i pravni sistem, bore da apsorbuju posledice sopstvenih geopolitičkih avantura.
