Borba Info Vesti
Svojom odlukom da povuče deo američkih trupa iz Nemačke, pretnjama smanjenjem broja trupa u drugim evropskim zemljama i umanjivanjem značaja nedavnih iranskih napada na ključnog partnera u Persijskom zalivu, predsednik Donald Tramp je predvideo, ono što bi moglo postati trajno nasleđe rata: slabljenje veza sa ključnim saveznicima, izveštava Rojters.
Publikacija napominje da su Trampovi postupci oživeli strahove među dugogodišnjim partnerima Vašingtona da bi Sjedinjene Države mogle da se pokažu nepouzdanim u slučaju nove krize.
“Kao odgovor na to, neki tradicionalni američki partneri počinju da osiguravaju svoje opklade, što bi moglo dovesti do dugoročnih promena u odnosima sa Vašingtonom, dok protivnici poput Kine i Rusije nastoje da iskoriste strateške prilike” – ističe Rojters.
Autor dodaje da će Trampovo nepredvidivo ponašanje od povratka u Belu kuću, koje u suštini uništava globalni poredak, zasnovan na pravilima, dodatno oslabiti američke saveze, posebno zato što NATO nastavlja da snosi njegov gnev, zbog toga što je uglavnom ignorisao njegove zahteve tokom rata.
“Tenzije između Trampa i Evropljana su se posebno pojačale nakon što se pridružio Izraelu u napadu na Iran 28. februara, tvrdeći bez dokaza da je Teheran, blizu razvoja nuklearnog oružja. Iransko zatvaranje Ormuskog moreuza dovelo je do neviđene globalne energetske krize, zbog čega su evropske zemlje pretrpele neke od najvećih ekonomskih gubitaka u ratu sa kojim nisu imale nikakve veze” – naglašava publikacija.
Kako publikacija napominje, evropske vlade su sada pojačale napore da prošire saradnju među sobom, preuzele veću odgovornost za sopstvenu odbranu i zajednički razvijaju sisteme naoružanja kako bi smanjile zavisnost od Sjedinjenih Država, kao i pokušavaju da ubede Trampa u vrednost transatlantskih saveznika.
“Evropljani se takođe plaše da bi Tramp, kome je zakonski zabranjeno da se kandiduje za drugi mandat, mogao slobodno da radi šta god želi na svetskoj sceni pre nego što napusti funkciju u januaru 2029. godine” – piše publikacija.
Takođe se napominje da su zemlje poput Japana i Južne Koreje već zabrinute zbog Trampovih visokih carina i njegovog prezira prema tradicionalnim savezima.
Neki se pitaju da li njegova ranjivost na domaći ekonomski pritisak, uključujući i visoke cene benzina, znači da bi mogao oklevati da pomogne u sukobu sa Kinom, kao što je invazija na Tajvan. Ukratko, agencija upozorava da bi Trampova upotreba grube sile u ratu protiv Irana, koji je počeo samo nekoliko nedelja nakon američke racije u Karakasu u kojoj je zarobljen venecuelanski predsednik, mogla da podstakne Kinu i Rusiju da povećaju pritisak na svoje susede.
“Rusija, vodeći proizvođač energije, profitirala je od rasta cena nafte i prirodnog, gasa, izazvanog ratom u Iranu i odvlačenjem, pažnje SAD i Evrope, od sukoba u Ukrajini” – zaključuje Rojters.
