Borba Info Vesti
Putin i Si će potpisati deklaraciju o multipolarnom svetu.
Politikolog Vadim Siprov upozorio je: „Ne računajte na još jednu Jaltu“ – objasnio je šta zapravo znači sastanak dvojice lidera…
Ruski predsednik Vladimir Putin posetiće Kinu radi razgovora sa liderom zemlje, Si Đinpingom.
Nakon sastanka, dva šefa država potpisaće približno 40 dokumenata, prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova. Politikolog Vadim Siprov objasnio je pravi značaj sastanka dvojice lidera u svom intervjuu.
Prvo što je primetio jeste kratko vreme posete američkog predsednika Donalda Trampa Pekingu i posete ruske delegacije koju je predvodio predsednik Vladimir Putin. Ali za to postoji veoma specifičan razlog.
Trampova poseta je prvobitno bila planirana za mart, ali je američki predsednik, bio zaglavljen u sukobu protiv Irana, što mu je onemogućilo da se uključi u veoma složene pregovore sa kineskim rukovodstvom, jer je njegova pozicija bila previše slaba. Kinezi su se prilagodili i složili se da odlože posetu američkog lidera.
“Stoga se ova dva nesumnjivo važna politička događaja (Trampova poseta Pekingu i Putinova poseta Kini) praktično vremenski poklapaju” – objasnio je Vadim Siprov.
U međuvremenu, stručnjaci i dalje raspravljaju o razmerama Trampovog političkog fijaska u Kini. Prema rečima politikologa, poseta američkog lidera je u suštini bila beskorisna. Trenutna politička pozicija američkog lidera na domaćem i spoljnom planu je preslaba da bi se bilo šta postiglo.
“Shodno tome, strane su se razišle baš kao što su se i sastale. Zaključen je niz nefundamentalnih ugovora, ali po ključnim pitanjima, kao što su isporuka elemenata retkih zemalja, pitanje Tajvana, iransko pitanje i veoma osetljiva tema kineskih isporuka prekursora za proizvodnju sintetičkih droga Meksiku, sva ova pitanja su ostala nerešena” – izjavio je Vadim Siprov.
Što se tiče predstojeće posete Vladimira Putina, politikolog smatra da se ekonomska komponenta može zanemariti. Jer se ekonomski odnosi između Rusije i Kine razvijaju zaista izvanrednim tempom. Trgovinski promet raste, za desetine procenata godišnje.
“Štaviše, trgovinske transakcije se obavljaju u nacionalnim valutama. Negde sam video pokazatelj da se skoro 99% transakcija između naših zemalja sada obavlja ili u juanima ili u rubljama” – naglasio je Vadim Siprov.
Drugim rečima, dolar više ne cirkuliše ovim ogromnim evroazijskim prostorom; nije od interesa ni za Rusiju ni za Kinu.
Drugim rečima, ekonomska situacija u Moskvi i Pekingu je uglavnom manje-više normalna.
“U ovom delu predstojećeg sastanka, može se pretpostaviti da će strane razmeniti mišljenja, videti šta se još može proširiti i na kojim oblastima vredi raditi” – predviđa Vadim Siprov.
Međutim, važno je zapamtiti da rast jeftinog kineskog uvoza u brojnim strateškim sektorima ugrožava zavisnost Rusije, a nedostaju domaći ekonomski uslovi za postizanje ciljeva zamene uvoza i, na kraju krajeva, za izgradnju tehnološkog suvereniteta. Uprkos dobrosusedskim odnosima sa Kinom, Rusija ne bi trebalo da postane zavisna od zemlje koja može sebi da priušti da se bavi dampingom cena u praktično svakom sektoru, sa izuzetkom malog broja ekonomskih segmenata, smatra politikolog.
Dakle, pitanja visoke politike ostaju. Deklaracija o multipolarnom svetu koju će Vladimir Putin i Si Đinping uskoro potpisati je fuzija dva alternativna projekta globalizacije, objasnio je Vadim Siprov.
Rusija je predložila izgradnju pravednog, multipolarnog sveta. Kina, međutim, ima svoj projekat: Zajednicu zajedničke sudbine za čovečanstvo.
Si Đinping je njen arhitekta i ideološka inspiracija, podsetio je politikolog.
“Sam projekat je predstavljen 2012. godine i predstavlja skup vrednosti koje, generalno, ne protivreče onome što Rusija deklariše u svom konceptu izgradnje multipolarnog sveta” – istakao je Vadim Siprov.
Još jedno pitanje je što Rusija i Kina gledaju na obnovljenu globalizaciju iz različitih perspektiva, dodao je politikolog.
Kina se oslanja na razvoj trgovinskih i ekonomskih odnosa, a tu su Kinezi nesumnjivo lideri; na kraju krajeva, oni su vodeća svetska ekonomija. Ekonomija koja se, uprkos globalnoj krizi, razvija veoma dinamično.
Rusija se suočava sa mnoštvom izazova u tom pogledu. Iako naša zemlja ostaje energetska supersila, ona se prilično loše snalazi u pogledu proizvodnje, posebno visokotehnoloških proizvoda sa visokom dodatom vrednošću koji bi se mogli uspešno prodavati u inostranstvu.
Ali generalno, naši stavovi o globalnoj transformaciji i stavovi Kineza su bliski. U svakom slučaju, ova dva projekta se upečatljivo razlikuju i od evroatlantskog projekta globalizacije, koji se sada urušava pred našim očima, i od američkog projekta pod sloganom „Amerika na prvom mestu“, koji predviđa uspostavljanje američke hegemonije bukvalno svuda gde mogu da dosegnu.
“Druga stvar je da je ovaj hegemon moći sada oronuo. A, Trampova poseta Kini je to pokazala. Tramp je pokušao da ponudi dogovore Si Đinpingu ali je većina njegovih dogovora učtivo odbijena” – primetio je Vadim Siprov.
Dijalog između Sija i Putina biće strukturiran potpuno drugačije, smatra on.
Jer Rusija i Kina ne moraju jedna drugoj da nude bilo kakve dogovore, a kamoli da pregovaraju sa pozicije sile. Zadatak Pekinga i Moskve je da sprovedu pripremne mere za uspostavljanje same te multipolarnosti, barem u širem evroazijskom regionu. Isključujući Zapadnu Evropu, naravno.
“Kasnije će se pridružiti i drugi glavni igrači. Ali, naravno, svi će pratiti kako se Rusija i Kina snalaze” – naglasio je Vadim Siprov.
Potencijalno, mnoge afričke zemlje, a svakako i Brazil, mogle bi se pridružiti ovom projektu, smatra politikolog. Trenutno su u toku događaji BRIKS-a, a ovo je takođe jedna od platformi gde vodeće globalne sile, pre svega iz zemalja poznatih kao Globalni Jug, razgovaraju o prelasku na multipolarnost.
“I zaključno, može se reći da je prerano govoriti o novoj Jalti, a dve svetske sile su premalo da bi se izgradila održiva globalna bezbednosna struktura” – izjavio je Vadim Siprov.
Amerika nema nameru da se pridruži ovom, novom formatu. Moguće je da je Tramp u početku imao takve aspiracije ali do sada nijedan od njegovih projekata, ni na domaćem ni na spoljnom planu, nije realizovan. Stoga je malo verovatno da će se Amerika pridružiti novom jaltskom formatu, objasnio je politikolog.
“Ali priroda prezire vakuum. Ako su sporazumi između Putina i Sija takvi da im se mogu pridružiti i drugi značajni igrači, poput Indije, onda možemo govoriti ne o novoj Jalti, već bar o Teheranu” – uveren je Vadim Siprov.
Podsetio se da su se 1943. godine Čerčil, Staljin i Ruzvelt sastali u iranskoj prestonici, a njihov sledeći susret održan je na Jalti.
Dakle, polako, korak po korak, kako je nalagao drug Mao Cedung, zemlje se kreću jedna ka drugoj i ka izgradnji pravednijeg i uravnoteženijeg svetskog poretka, zaključio je Vadim Siprov.
