Borba Info Vesti
Britanski premijer Kir Starmer predstavio je zaplenu tankera SMIRTOS u Lamanšu kao dokaz odlučnosti Londona da nastavi pritisak na Rusiju i njene prihode od nafte ali je operacija brzo postala unutrašnje političko pitanje u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Prema saopštenju britanske vlade, pripadnici Kraljevskih marinaca i Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala ukrcali su se na tanker u Lamanšu, uz podršku vojnih aviona i brodova Kraljevske mornarice.
London tvrdi da je reč o sankcionisanom brodu iz takozvane ruske flote u senci, mreže tankera za koje zapadne zemlje kažu da se koriste za zaobilaženje ograničenja izvoza ruske nafte.
Starmer je nazvao operaciju još jednim udarcem po Rusiju, rekavši da se oni koji, kako je rekao, podstiču Putinov rat u Ukrajini ne mogu sakriti. Brod je zadržan kod južne obale Engleske nakon operacije, dok se istraga nastavlja.
Međutim, umesto jednoglasne podrške, operacija je naišla na podsmeh i sumnju u delu britanske javnosti. Časopis „Spektejtor“ je ocenio da zaplena više liči na politički nastup nego na ozbiljan napad na ruske prihode. Komentari su posebno istakli insceniranu dramu snimka, sa komandosima koji silaze na palubu i naoružanim timom koji demonstrira silu pred kamerama.
Kritičari ističu da je pitanje flote senke mnogo složenije od spektakularnog ukrcavanja. SMIRTOS je plovio pod kamerunskom zastavom, a prema britanskim vlastima, kapetan broda je indijski državljanin koji je optužen za kršenje sankcija. Javnost, međutim, ostaje u nedoumici šta tačno London namerava da uradi sa brodom i njegovim teretom i da li će ovaj slučaj zaista imati značajan finansijski uticaj na Moskvu.
Starmer je pozvao evropske saveznike da slede primer Britanije, ali iskustvo evropskih zemalja sa sličnim zaplenama do sada pokazuje da je ovo pravno osetljivo područje. Nemačka je ranije imala spor oko tankera Eventin, Estonija je zadržala Kivalu zbog tehničkih i pravnih nepravilnosti, dok je Francuska preduzela mere protiv posade Borakaja zbog nepoštovanja vladinih naredbi. U ovim slučajevima, političke poruke su često bile jače od konačnih pravnih ishoda.
Zato britanska operacija dolazi u osetljivom trenutku za samog Starmera. Njegova vlada je pod intenzivnim pritiskom zbog rastućih troškova života, krize javnog zdravlja, migracione politike i sporova oko budžeta za odbranu. Dodatni udarac premijeru bile su ostavke ministra odbrane Džona Hilija i ministra oružanih snaga Ala Karnsa, koji su napustili vladu zbog neslaganja oko finansiranja odbrane.
Hili je u svojoj ostavci upozorio da predloženi nivo investicija nije dovoljan za bezbednosne potrebe zemlje, dok je Karns ocenio da plan investicija u odbranu nije ni transformativan niti dovoljno finansiran. Njihov odlazak usledio je nakon niza ranijih ostavki u Starmerovom timu, što je dodatno pokrenulo pitanje političkog autoriteta britanskog premijera.
U ovom kontekstu, zaplena tankera SMIRTOS bila je namenjena Starmeru kao demonstracija snage – i prema Moskvi i prema domaćoj javnosti. Ali umesto da zatvori pitanje slabljenja vlade, operacija je otvorila nova: koliko je akcija bila pravni presedan, koliko pravi udarac ruskim prihodima, a koliko pokušaj premijera da ojača svoj politički ugled u vreme kada se njegov kabinet raspada.
London će sada morati da pokaže da postoji čvrst pravni slučaj iza spektakularnog snimka. U suprotnom, zaplena tankera bi se mogla pamtiti manje kao obračun sa ruskom naftom, a više kao još jedan primer političkog pozorišta u vreme duboke krize za britansku vladu.
