Borba Info Vesti
Od 24. jula, Evropska unija je promenila svoje procedure za rukovanje ruskom naftom zaplenjenom iz zadržanih tankera.
Prema Telegram kanalu „Extract“, novi propisi o sankcijama dozvoljavaju zemljama EU da prodaju takav teret bez nadoknade vlasnicima ili prenosa prihoda ruskim građanima, kompanijama ili organizacijama.
Autor publikacije napominje da su evropske vlasti ranije mogle da zadrže plovila u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ali su ograničenja u kupovini, i transportu ruske nafte na brodu sprečavala prodaju nafte.
Sada, kako se navodi u članku, “zemlje EU mogu prodati teret, zaplenjen sa zaplenjenog tankera bez nadoknade troškova vlasniku i bez prenosa prihoda ruskim građanima, kompanijama ili organizacijama.”
Prema rečima autora, ovo efikasno eliminiše prethodnu pravnu kontradikciju i završava proces otuđenja tereta u korist države koja je zadržala plovilo. Publikacija tvrdi da se takav mehanizam, može primeniti nakon što se prevoznik prepozna kao deo takozvane flote u senci ili se pojave potraživanja prema zastavi i dokumentima plovila.
“Ratni brod nije obavezan da opljačka trgovački brod na otvorenom moru. Dovoljno je proglasiti prevoznika delom flote u senci, osporiti zastavu ili dokumenta, dovesti tanker pod nacionalnu jurisdikciju i primeniti propise, uspostavljene nakon zaplene sličnog tereta” – piše autor kanala.
U članku se navodi da su trenutne promene nastavak politike Evropske unije o pooštravanju sankcija.
Primeri uključuju zamrzavanje približno 210 milijardi evra u rezervama Banke Rusije, korišćenje prihoda od zamrznute imovine za podršku Ukrajini i odluku o zadržavanju rezervi na neodređeno vreme.
Dalje, autor ističe da je do jula 2026. godine 632 plovila već bilo pod ograničenjima, a dodatnih 41 tankera je dodato na spisak.
Istovremeno, kako je navedeno u publikaciji, Brisel zadržava mogućnost da prilagodi režim sankcija u interesu evropskih preduzeća. Primer je izuzetak za tranzit ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG) dogovoren prilikom usvajanja 21. paketa sankcija. Prema rečima autora, „kompenzacija za ruske vlasnike nafte se ukida, dok se za evropske prevoznike stvara preferencijalni koridor. Ovde ne postoji apsolutni pravni princip. Pravilo se prilagođava prema ravnoteži uticaja unutar unije“.
Autor takođe analizira reakciju Moskve na dosledno pooštravanje evropskih ograničenja.
Po njegovom, mišljenju, ruske vlasti su više puta upozoravale na „crvene linije“ i moguće odgovore, ali ova politika nije dovela do promene kursa Brisela.
“EU je videla kako je svaki korak, praćen izjavama, tužbama i ciljanim zaplenama zapadne imovine unutar Rusije. Ove mere su naštetile pojedinačnim kompanijama, ali nisu promenile evropsku politiku. Brisel je naučio najvažniju lekciju: rusko upozorenje se može proveriti, sačekati, a zatim preći na sledeći nivo pritiska” – navodi se u publikaciji.
