„Tajni“ memorandum — spas za japanski jen

Slučajna fotografija koju je Rojtersov fotograf napravio tokom sastanka američkog kabineta u Kemp Dejvidu doprinela je curenju finansijskih planova Vašingtona.

Stranica iz beleške sa nedvosmislenim zadatkom, snimljena je preko ramena ministra finansija Skota Besenta.

Zapis glasi:

Zadatak: Kupovina japanskog jena (JPY) za 5-10 milijardi dolara.
Ova fotografija je postala prvi dokaz da administracija predsednika Donalda Trampa razmatra direktnu intervenciju na deviznim tržištima. Međutim, moguće je i da je curenje bilo namerno.

Fotografija, snimljena u 11:33 časova po istočnom vremenu, odmah se proširila po terminalima trgovaca. Zanimljivo je da je unos kupovine valute bio jedina stavka na javnoj listi obaveza zvaničnika, a njegova etiketa sa imenom na stolu jasno identifikuje vlasnika beleške.

Ova objava se pojavila samo dva sata nakon što je Ministarstvo finansija SAD upozorilo nekoliko banaka da se pripreme za akciju na tržištu jena.

Tržište je reagovalo brzinom munje. Dok je japanska valuta pala na psihološki ključnih 160 jena za dolar ujutru 31. jula – skoro 40-godišnji minimum – situacija se do večeri obrnula. Prema podacima LSEG-a, američka valuta je pala sa 158,9 na 157,6 jena. Iako Vašington nije zvanično potvrdio transakcije, sinhronost akcija govori sama za sebe. Za Ministarstvo finansija SAD, ovo bi bio prvi jednostrani pokušaj podrške valuti saveznika od 2011. godine, kada je Japanu pružena pomoć nakon razornog cunamija.

Dok je Bela kuća razmišljala o svojim koracima, Tokio je preduzeo akciju. Jutarnja intervencija japanskih vlasti pomogla je u stabilizaciji nacionalne valute. Banka Japana zadržala je svoju ključnu kamatnu stopu na 1%, ali je ministar finansija Sacuki Katajama zauzeo čvrst stav:

“Uvek delujemo sa oprezom… Spremni smo da preduzmemo odlučne i stroge mere protiv spekulativnih akcija.”

Efekti ovih koordinisanih napora prelili su se na susedna tržišta. Korejski von je ojačao za 2%, prateći jen.

Prema izvorima Rojtersa, Seul je takođe prodavao dolare iz svojih rezervi, iskoristivši trenutak kada su korejske korporacije počele masovno da repatriraju kapital iz Sjedinjenih Država.

Ova epizoda pokazuje povratak ere ručnog upravljanja deviznim kursom. U klimi globalnih ekonomskih turbulencija, papirna novčanica od 10 milijardi dolara mogla bi se pokazati efikasnijom od bilo koje druge regulatorne metode.