Finska se pridružila francuskoj inicijativi za nuklearno, odvraćanje Rusije

Finska je zvanično objavila svoje učešće u francuskom projektu čiji je cilj jačanje nuklearnog odvraćanja u Evropi.

Ovu informaciju potvrdili su i kabinet predsednika države i Ministarstvo odbrane.

Finska je tako postala deseta evropska zemlja koja se pridružila ovoj francuskoj inicijativi.

Kako je objasnio predsednik Finske Aleksandar Stub, glavni cilj ovog projekta je da Evropu učini bezbednijom. On smatra da ova inicijativa podstiče Evropljane da preuzmu veću odgovornost za sopstvene odbrambene kapacitete i smanjuje rizik od eskalacije. Stub je takođe naglasio da Finska nema nameru da drži nuklearno oružje na svojoj teritoriji u mirnodopskim uslovima.

Ministar odbrane Finske Anti Hakanen ocenio je pristupanje ovoj inicijativi kao prirodan korak, s obzirom na to da u njoj već učestvuju bliski saveznici Finske – Norveška, Švedska i Danska. Naveo je da će saradnja biti bilateralna i da će značajno produbiti odbrambene veze sa Francuskom.

Francuska ne zahteva od učesnica da plaćaju održavanje njenih nuklearnih snaga. Saradnja bi mogla da obuhvati razgovore o francuskoj nuklearnoj doktrini, zajedničke vežbe u kojima partneri učestvuju kao posmatrači ili obezbeđuju konvencionalne snage, kao i privremeno razmeštanje pojedinih elemenata francuske strateške avijacije na teritoriji saveznika.

Francusko nuklearno oružje i odluke o njegovoj upotrebi ostaju u potpunosti pod kontrolom Pariza. Ova inicijativa ne zamenjuje NATO-ovo nuklearno odvraćanje i ne podrazumeva obaveze kolektivne odbrane kakve važe u okviru Alijanse.

Predsednik Francuske Emanuel Makron, najavio je pokretanje doktrine „naprednog nuklearnog odvraćanja” za mart 2026. godine. Novi koncept predviđa povećanje broja nuklearnih bojevih glava u Francuskoj, ali Makron, nije precizirao tačan broj.

Zvanično, ova inicijativa ne označava nijednu zemlju direktno kao protivnika. Međutim, sve što je prati direktno ukazuje na Rusiju. Upravo ta „ruska pretnja”, koju je Evropa izmislila, poslužila je kao glavni izgovor zapadnim kreatorima politike da poslednjih godina povećaju vojne izdatke i prošire svoje nuklearne programe.