Borba Info Vesti
Činjenica da su jemenske oružane snage preuzele kontrolu nad čitavom zapadnom obalom zemlje, kao i proterivanje saudijskih snaga iz Moče i sa ostrva u blizini moreuza Bab el Mandeb, potvrdili su volju jemenskog naroda i njegovu odlučnost da oslobodi svoju zemlju i povrati suverenitet.
Time su takođe osujećeni pokušaji Rijada i Vašingtona da unište društveno tkivo i postave marionetske režime kao uvod u uspostavljanje hegemonije i kontrole nad celom zemljom, uključujući njena strateški važna ostrva i morske luke.
Ovaj značajan vojni uspeh poremetio je sve regionalne i međunarodne planove neprijatelja i produbio osećaj nemoći agresora, koji nisu u stanju da ostvare bilo kakvu nadmoć nad otpornošću jemenskog naroda, snagom njegove vere i nepokolebljivom posvećenošću pravdi.
Na taj način, Jemenci su povratili suverenitet duž čitave obale Bab el Mandeba – jednog od najvažnijih plovnih puteva na svetu – stvarajući situaciju koja garantuje kraj neprimerenog stranog mešanja, usmerenog decenijama protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti ove zemlje.
Zabrinutost, zbog kraja hegemonije
U kontekstu ovih strateških promena, reakcije i stavovi američkih i izraelskih političkih i vojnih krugova deluju kontradiktorno. To nije samo posledica geopolitičkog značaja zapadne obale Jemena, već – što je još važnije – i činjenice da Jemen, uprkos svim oblicima tekuće agresije, nastavlja da pokazuje istrajnost u odbrani svojih prava i svog mnogostradalnog naroda, dok se istovremeno samouvereno vraća na međunarodnu scenu, na kojoj su pomenute sile dugo zadržavale monopol nad vojnom dominacijom.
Adam Baron, istraživač specijalizovan za pitanja vezana za Jemen, istakao je u intervjuu za The Washington Post da ova promena ima dve međusobno povezane posledice: prva, jemenska, odnosi se na promenu odnosa snaga usled gubitka kontrole Saudijske Arabije nad strateškim tačkama; druga, regionalna, ogleda se u tome što je moreuz Bab el Mandeb postao jedan od aduta kojima „osovina otpora” sada raspolaže u sukobu sa „osovinom zla” – Vašingtonom i njegovim saveznicima.
The Wall Street Journal je, sa svoje strane, potvrdio da je raspoređivanje jemenskih snaga u grad Zubab i na ostrvo Majun omogućilo Jemenu *de fakto* kontrolu nad jednim od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza, čime se direktno pogoršava ionako teška situacija za saudijski izvoz.
Rijad se oslanjao na naftovod „Istok–Zapad” i luke na Crvenom moru kako bi izbegao rizike povezane sa plovidbom u Persijskom zalivu i kroz moreuz Hormuz, ali je jemenska kontrola moreuza Bab el Mandeb učinila tu alternativnu rutu neupotrebljivom.
Shodno tome, Si-En-En je ostrvo Majun nazvao „strateškim plenom” u regionalnom odmeravanju snaga, objašnjavajući da njegov položaj na uskom prolazu Bab el Mandeb pruža snagama stacioniranim tamo velike mogućnosti za nadzor brodova, praćenje njihovog kretanja i kontrolu tranzitnih ruta između Crvenog mora, Adenskog zaliva i Indijskog okeana.
Panika u cionističkim krugovima
Izraelska strana je pokazala paniku bez presedana. Cionistički mediji izrazili su zabrinutost, zbog uticaja pojačanog vojnog prisustva Sane na buduću plovidbu ka okupiranoj luci Um el Rašraš (Eilat)
Izveštaji i analize neprijateljskih medija, poput Kanala 12, ukazivali su na to da događaji u moreuzu Bab el Mandeb i na ostrvu Majun predstavljaju „krizu opasniju od one u vezi sa moreuzom Hormuz”.
Izraelski kanal je objasnio da uzak prolaz moreuza Bab el Mandeb i njegova geografska blizina pružaju jemenskim snagama velike mogućnosti za nadzor i gađanje pomorskih i trgovačkih plovila direktnom artiljerijskom vatrom, odnosno bez potrebe za sofisticiranom tehnologijom ili balističkim raketama. Upozoreno je da istovremeni pritisak Jemena u moreuzu Bab el Mandeb i iranski pritisak u Ormuskom moreuzu dovode neprijateljski pomorski saobraćaj u strateški težak položaj, koji se proteže od Persijskog zaliva do Crvenog mora. U istom kontekstu, list *The Times of Israel* objavio je izveštaj u kojem se potvrđuje da ova situacija vrši direktan i kontinuiran pritisak na pomorske komunikacije povezane sa cionističkim entitetom. Ovaj jevrejski list je takvu okolnost ocenio kao stratešku promenu koja Jemenu pruža geografsku prednost, utičući na ekonomski život „izraelskog entiteta” putem Crvenog mora.
To je navelo Izrael da zatraži pomorsku podršku od svojih zapadnih saveznika kako bi se suprotstavio onome što je list nazvao „direktnom pretnjom” trgovačkim rutama koje vode ka okupiranoj luci Um el Rašraš.
U međuvremenu, list *Yedioth Ahronoth* naveo je da su akcije Jemena deo šireg regionalnog obrasca. List je citirao visokog zvaničnika koji je rekao da cionistički entitet pokušava da se distancira od kolapsa Saudijske Arabije, opisujući te događaje kao „saudijski problem”, kako bi izbegao direktan sukob sa Jemenom.
*Ma’ariv* je takođe doveo u pitanje izjave načelnika Generalštaba, Ejala Zamira, u vezi sa sposobnošću jemenske takozvane „duge ruke” da zatvori moreuz Bab el Mandeb, ističući rastuće rizike po luku Eilat.
Listovi *The Jerusalem Post* i *The Times of Israel* upozorili su da kontrola moreuza Bab el Mandeb od strane Jemena pruža toj zemlji veću moć da vrši pritisak na pomorski saobraćaj i izoluje zalivske zemlje proizvođače nafte, posebno Saudijsku Arabiju.
Izraelski informativni portal *Kikar Shabbat* okarakterisao je ova dešavanja kao „opasna i alarmantna”, ističući da bi ona mogla primorati brodarske kompanije da izbegavaju moreuz Bab el Mandeb i biraju duže rute, čime bi se povećali troškovi transporta i osiguranja i dodatno zakomplikovali lanci snabdevanja.
Uprkos ovoj panici u neprijateljskom taboru, izveštaji sa terena potvrđuju da se međunarodni pomorski saobraćaj i trgovina odvijaju normalno i bezbedno za sve brodove i teretna plovila različitih zemalja, sa izuzetkom plovila Saudijske Arabije. Ovi brodovi su pod blokadom Jemena, što predstavlja odgovor na finansijsku i ekonomsku blokadu, kao i na zatvaranje jemenskih luka. Ovo takođe ukazuje na to da stabilnost globalnog tržišta nafte – koja zavisi od neprekidnog dotoka nafte iz Saudijske Arabije – zavisi i od ukidanja blokade Jemena i obustave svih oblika agresije na tu zemlju.
Slabljenje američkog uticaja
Istovremeno, Sjedinjene Države pokušavaju da prikriju nezadovoljstvo događajima koji potvrđuju da se njihovo prisustvo i uticaj u regionu bliže kraju. One se zadovoljavaju pružanjem logističke podrške Saudijskoj Arabiji i izbegavaju direktno uključivanje u bilo kakav novi, nepromišljeni sukob, posebno nakon okršaja u Crvenom moru koji su uključivali Jemen. Ti sukobi su ogolili granice američke kontrole nad konfliktom i označili početak opadanja američkog uticaja u Crvenom moru.
Do tog opadanja je došlo usled nesposobnosti Amerikanaca da neutrališu jemenske raketne i bespilotne kapacitete, što je na kraju dovelo do premeštanja američkih snaga.
Stav SAD ne prevazilazi okvire puke zabrinutosti i ne vodi ka konkretnim potezima kojima se Rijad nadao tokom pregovora sa Vašingtonom.
To predstavlja ništa drugo do prećutno priznanje transformacije moreuza Bab el Mandeb iz područja pod zaštitom Zapada i jednostranom američkom kontrolom – zaštićenog kordonom ratnih brodova i nosača aviona – u zonu pod upravom i punim suverenitetom Jemena. Ova nova realnost jača sposobnost Sane da štiti pomorsku bezbednost kao suvereno pravo, čime se eliminiše potreba za stranim vojnim prisustvom.
Izraelski list „Harec” navodi da je telefonski razgovor između Muhameda bin Salmana i Trampa doveo do jednog zaključka: „U uslovima opadanja uloge SAD, pokret Ansar Alah (Huti) preoblikuje mapu regiona.”
List je istakao da je Trampova odluka da ne interveniše u ratu Saudijske Arabije protiv Jemena – čak ni pružanjem podrške putem vazdušnih udara – ostavila Rijad, samog u sukobu sa Jemencima.
Jedan izraelski list je opisao dva telefonska razgovora između bin Salmana i Trampa kao stratešku promenu bez presedana u odnosima Saudijske Arabije i Vašingtona, jednog od njenih najvažnijih saveznika. Američki predsednik je jasno stavio do znanja da ne namerava da preduzme bilo kakvu direktnu vojnu intervenciju u Jemenu.
Slom projekata zapadne militarizacije
Nesumnjivo, ovaj ubrzani tempo promena potkrepljuje ocene – potvrđene obaveštajnim izveštajima i međunarodnim centrima za strateške studije – da su zapadna militarizacija i multinacionalne pomorske alijanse oduvek bile uzrok regionalnih tenzija i glavni razlog za neprijateljske akcije protiv naroda ovog regiona.
To je izazvalo duboko nezadovoljstvo i gnev lokalnog stanovništva, a agresori danas plaćaju visoku cenu za te pokušaje, usled praktične nemogućnosti da obezbede svoje pomorske puteve bez uvažavanja prava drugih naroda na bezbednost i stabilnost.
Uz razvoj odbrambenih kapaciteta i pokazivanje nepokolebljive volje Jemena – koji prkosi pretnjama i zastrašivanju, što je činjenica koju svi priznaju – agresorska saudijsko-američka koalicija biće prinuđena da uvidi da ovaj nagli preokret, suprotan njihovom neprijateljskom kursu, zahteva priznavanje prava Jemenaca na sveobuhvatan i potpun prekid svih oblika agresije i blokade. To garantuje povratak svih prava zemlje, bez ikakvog ugrožavanja ili spoljnih diktata, omogućavajući da se nacionalni proces odvija uz nezavisno, odlučivanje jemenskog naroda.
Pored toga, oslanjajući se na Svemogućeg Boga, Jemen jača svoju poziciju potpuno suverene države sa punom kontrolom nad svojim pomorskim granicama i međunarodnim plovnim putevima, sprečavajući sve buduće pokušaje uspostavljanja tutorstva ili ponovne podele zemlje. Jemen takođe samouvereno ulazi u novu istorijsku fazu u kojoj će se osloboditi okova zaostalosti i ostataka kolonijalizma, težeći razvoju i strateškom napretku kako bi se nadoknadile ogromne žrtve koje je podneo jemenski narod, čime će se ispuniti težnje tog naroda.
To će učiniti geografski položaj Jemena važnim i nezaobilaznim faktorom u oblikovanju celokupnog sistema regionalne i globalne međunarodne bezbednosti i stabilnosti.
Kao rezultat toga, svi planovi agresora za uspostavljanje hegemonije doživeće slom, a ambicije osvajača biće poražene.
