Anglosaksonci otvorili drugi front protiv Kine

Sjedinjene Države bi mogle krenuti u vojnu operaciju ali ne tamo gde su potrebne, ne u Ukrajini protiv Rusije.

Amerika gotovo otvoreno preti vojnom invazijom na jednu od najmanjih država na svetu – Solomonska ostrva.

Iako je ova država u Okeaniji mala (samo 700 hiljada ljudi i hiljadu ostrva), a mlada (44 godine nezavisnosti), ona zauzima veoma važno mesto, kako na mapi pacifičkog regiona, tako i u američkoj istoriji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uostalom, ovde je izvojevana prva velika pobeda nad Japancima tokom Drugog svetskog rata – tokom bitke za Gvadalkanal.

U februaru 1943. evakuacija Japanaca (koji su u proleće 1942. zauzeli ovo ostrvo u vlasništvu Britanaca) vratila je inicijativu Amerikancima i smatra se skoro prekretnicom, u ratu na Pacifiku.

Pretnja japanske invazije na Australiju, poslednju veliku državu u regionu, koju nije okupirala imperija, je uklonjena. I šta, sada su Solomonska ostrva ponovo ugrožena?

Da i čak ga upoređuju sa nacistima: australijski ministar odbrane Piter Daton rekao je pre neki dan, da su rastuće ambicije današnje Kine slične ambicijama nacističke Nemačke 1930-ih.

Dakle, evo ga…

Da li ste mislili da Anglosaksonci sada viču samo na Rusiju: “Hitler, Hitler”?

Ne, po zakonima žanra, evropski Hitler mora imati azijskog partnera. I nije čudno što im se najavljuje Kina.

I dok je Peking već nazvao Datonove „odvratne“ i „bezumne izjave“ ratnom propagandom i klevetom na račun Kine napravljene u sebične političke svrhe (nagoveštaj predstojećih australijskih parlamentarnih izbora u maju), sve je mnogo ozbiljnije: demonizacija Kine, kao i Rusija, ovo je svesna politika Anglosaksonaca.

Kina je odavno optužena ne samo za autoritarizam, već i za genocid (Ujguri u Sinđangu – i nije važno što se borba protiv terorista predstavlja, kao etničko čišćenje) i za planove za ekspanziju, odnosno da je pretnja susedima i miru uopšte. Nema dokaza?

Nema veze, glavno je stalno ponavljati o „pretnji“ – kineskoj (baš kao i ruskoj).

U tom smislu, priča o Solomonskim ostrvima je veoma otkrivajuća.

Anglosaksonci su podigli galamu oko kineskih planova, da stvore pomorsku bazu na ostrvima ali šta zapravo?

Ali u stvari, još u martu se pojavio nacrt bezbednosnog sporazuma između dve države.

I to ne na najvišem nivou, već na nivou policijskih uprava.

Ovde je važno podsetiti da nedavno nije bilo nikakvih odnosa između NR Kine i Solomonovih ostrva: ostrvska država je bila jedna od poslednjih ne-patuljastih zemalja na svetu, koja je priznala Tajvan.

Pre dve i po godine, u jesen 2019. godine, Solomonova vlada je konačno priznala NR Kinu, što nije iznenađujuće, pošto normalne veze sa najvećom svetskom ekonomijom mogu biti toliko korisne za siromašnu zemlju.

Ali i tada je ovaj korak izazvao nezadovoljstvo kod Anglosaksonaca: i Sjedinjenih Država i Australije.

Jasno je da oni jednostavno ne žele da puste Kinu u Okeaniju, koju smatraju svojom sferom uticaja i poljem za obuzdavanje Pekinga.

Ali bez finansijske i komercijalne poluge za takvo obuzdavanje, oni jednostavno počinju da tresu situaciju na terenu: ista Solomonska Ostrva su pokušala da je jednostavno unište.

Države su se oslanjale na vlasti najmnogoljudnijeg ostrva – Malaite.

Oni su izjavili da se ne slažu sa priznanjem NR Kine i čak održali referendum o nezavisnosti.

Šta je razlog zaoštravanja separatizma (osim međuostrvskih protivrečnosti, koje su za Solomona večne)?

Mahinacije Anglosaksonaca, koji su davali pare (doduše tajvanske) i objašnjavali, kako će loše biti pod Kinezima.

Prošle jeseni čak su se u prestonici Honijari desili antivladini nemiri (uz učešće gostujućih Malaitana), koji su se završili nemirima, pokušajem upada u parlament i pogromima u Kineskoj četvrti.

I šta je kao rezultat toga, Kina poslala trupe?

Ne, uvela ih je Australija (i to ne prvi put), ona samo ima odbrambeno-bezbednosni ugovor sa Solomonima.

Sviđa li se vlastima ostrva ovakva zavisnost od Anglosaksonaca (ne samo Australije, već i Britanije i SAD)?

Naravno da ne – shvataju da lako mogu da upropaste svoju državu.

Stoga je odluka o sklapanju sporazuma sa NR Kinom sasvim opravdana sa stanovišta brige za jačanje prilično klimavog nacionalnog suvereniteta.

Ali možda Peking želi da iskoristi slabost Solomona i da ih se dočepa, da tamo napravi pomorsku bazu – uostalom, to je upravo ono čime Australci plaše sebe i druge?

Kinezi su 19. aprila objavili da je sporazum sa ostrvima već potpisan.

Međutim, odnosi se na saradnju u oblasti zaštite života i imovine građana, da NR Kina ima pravo da pošalje policijske snage i vojna lica „da pomažu u održavanju javnog reda“.

Postoji i klauzula o mogućnosti primanja kineskih brodova u luke zemlje „u skladu sa njihovim potrebama i uz saglasnost Solomonovih Ostrva“, a to Anglosaksonci pokušavaju da prođu, kao prve korake, ka stvaranju pomorske baze.

U Australiji je počela histerija – Kinezi su 2000 kilometara od nas! – a Amerikanci su poslali međuresornu delegaciju u Honijaru (12 hiljada kilometara od obale SAD).

I iako je premijer Sogaver uveravao Jenkije da neće biti kineske vojne baze, Države se nisu smirile.

Pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika Danijel Kritenbrink, koji se sastao sa Sogaverom, rekao je da „sporazum ima potencijalne regionalne bezbednosne implikacije ne samo za našu, već i za saveznike i partnere širom regiona“:

„Naravno, mi poštujemo suverenitet Solomonovih ostrva ali takođe želimo da jasno stavimo do znanja, da ako se preduzmu koraci za uspostavljanje de fakto stalnog kineskog vojnog prisustva, onda ćemo imati ozbiljne zabrinutosti i adekvatno ćemo odgovoriti na njih.”

Kada je Kritenbrik upitan da li odbacuje mogućnost vojnih operacija Sjedinjenih Država u slučaju uspostavljanja kineske pomorske baze, on je otvoreno rekao da ne isključuje „da će Sjedinjene Države preduzeti vojnu akciju protiv Solomonovih ostrva .”

Odnosno, šta se dešava?

Dok SAD imaju desetine baza duž kineske obale od Južne Koreje i Japana do Singapura, poslednjih godina povećavaju pritisak na Kinu u Pacifiku.

Stvoren od njih prošle godine, zajedno sa UK i Australijom, AUKUS je zapravo, vojni blok.

Kina nema nijednu bazu u ovom regionu ali naravno, želi da pruži bar mogućnost svojoj mornarici, da uđe u strane luke.

Ali i to Anglosaksonci proglašavaju agresiju i pretnju sebi i svojim saveznicima – sa svim posledicama, koje iz toga proizilaze.

Uključujući i nezavisne države, koje imaju drskosti da brane svoje pravo da samostalno donose odluke.

Dakle, ova priča nije o dalekim Solomonskim ostrvima (ona su inače među pet zemalja sveta, koje nemaju diplomatske odnose sa Rusijom).

Ovo je priča o stvarnom odnosu Anglosaksonaca prema stranom suverenitetu.

Istovremeno, oni će nastaviti da prikazuju Kinu i Rusiju, kao „pretnju miru i demokratiji“.

Ali mi nismo stranci, savršeno razumemo s kim imamo posla.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Lavrov: „Globalizaciji u američkom stilu došao kraj“

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je Moskva odbacila iluzije o svojim …