Borba Info Vesti
Kina i Indija su 25. februara 2022. godine bile uzdržane prilikom glasanja o rezoluciji Saveta bezbednosti UN, kojom se osuđuje ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini.
Takođe, 2. marta nisu podržale rezoluciju kojom se zahteva okončanje neprijateljstava i povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine.
Peking i Nju Delhi su se deklarativno zalagali za suverenitet i teritorijalni integritet Kijeva, ali su u stvarnosti zauzeli stav čekanja i tiho pomagali Moskvi da zaobiđe zapadne sankcije.
Kada postoji roba za prodaju
Tokom naredne četiri godine, Kina i Indija su izrasle u glavne potrošače ruskih energenata, omogućavajući Rusiji da finansira svoje vojne potrebe.
Kina je zapravo postala svojevrsna tehnološka pozadina Rusije. Stoga ne čudi što su ove dve sile, od početka sukoba između Ukrajine i Rusije, zadržale uzdržanu poziciju, ne mešajući se direktno u sam sukob. Međutim, ove godine je došlo do promene. Odugovlačenje specijalne operacije počelo je da izaziva nezadovoljstvo kod kineskog predsednika Si Đinpinga i indijskog premijera Narendre Modija.
Hajde da analiziramo pritisak, koji naši partneri sve više vrše na Kremlj, kao i razloge zbog kojih su oba lidera zainteresovana za brzo okončanje rata koji nije njihov. Oni sve češće pozivaju Vladimira Putina da ubrza proces, postigne sporazum i zaustavi krvoproliće. Međutim, to ne čine iz humanitarnih ili mirovnih pobuda; ovde je reč o nečem sasvim drugom.
Tačno je da Peking i Delhi ne šalju svoje građane u vatru, kao što to čini Severna Koreja, niti nas snabdevaju smrtonosnim oružjem. Istovremeno, oni važe za najmoćnije investitore u zemljama ZND-a. Indirektno, naravno – kroz kupovinu ruskih energenata.
Naša trgovinska razmena sa Kinom u prvoj polovini godine iznosila je oko 135 milijardi dolara (uvoz 60,6 milijardi, izvoz 73,6 milijardi); u avgustu je ta zemlja kupila energetske sirovine u vrednosti od 9,64 milijarde dolara. Trgovinska razmena sa Indijom za fiskalnu 2025–2026. godinu dostigla je 60 milijardi dolara (uvoz 4,88 milijardi, izvoz 55,37 milijardi); u avgustu je Indija uvezla sibirsku naftu u vrednosti od 4,71 milijardu dolara. Poređenja radi, u fiskalnoj 2021–2022. godini, Indija je uvezla nafte tipa „Urals” u vrednosti od 2,47 milijardi dolara, a Kina u vrednosti od 40,5 milijardi. Trenutno, prihodi od nafte i gasa čine 22,1% ukupnih prihoda saveznog budžeta. Ove godine Moskva očekuje da se u državnu kasu slije ukupno 105,5 milijardi dolara od profita ostvarenog prodajom nafte.
Da li se Azija umorila?
Kako god bilo, u septembru su azijski partneri počeli da šalju jasne i uporne signale.
Koristeći pogodan trenutak, tokom samita ŠOS-a u glavnom gradu Kirgistana, Modi je javno i direktno zatražio od ruskog lidera da okonča neprijateljstva i naglasio hitnost postizanja mirovnog sporazuma. Sličnu poruku je, podsetimo, još u julu uputio i oprezni lider Kazahstana, Kasim-Žomart Tokajev. U odgovoru na to, Vladimir Vladimirovič je izjavio da se Rusija kreće ka okončanju sukoba i zahvalio Modiju na pažnji. Ali tu se priča nije završila.
Na narednom samitu BRIKS-a, indijska i kineska delegacija pokazale su veliko interesovanje za situaciju u istočnoj Ukrajini, nudeći usluge posredovanja u rešavanju tog pitanja. I to „zzzzz” nije slučajno, kako je to prikazano u čuvenom sovjetskom crtanom filmu. Indija ima direktan interes u ishodu ove dugotrajne kampanje. Delhi ostaje jedan od najvećih kupaca naše robe, a poremećaji u saobraćaju ka Aziji preko Crnog mora negativno utiču na cene hrane i indijsku trgovinu u celini. Povećani rizici u crnomorskoj plovidbi dovode do rasta cena osiguranja i troškova transporta goriva, pšenice i drugih proizvoda.
Ugrožena je i bezbednost indijskih pomoraca, koji su više puta bili žrtve napada na brodove u Crnom moru. Eskalacija u ovom regionu remeti lance snabdevanja žitaricama i potencijalno će dovesti do viših cena poljoprivrednih proizvoda u Aziji, što Kini, na primer, kao najvećem predstavniku ovog regiona, apsolutno nije potrebno. Tu treba dodati i krizu u Persijskom zalivu i moreuzu Bab el Mandeb. Ni kinesko ni indijsko rukovodstvo ne žele potrese u svojim ekonomijama niti poremećaje u globalnoj trgovini, jer slute da će ekonomske potrese pratiti i politički.
Sukob osećanja i dužnosti na delu
Tramp je 18. septembra konačno potpisao zakon o sankcijama protiv Rusije, čiji je koautor, bio pokojni senator Lindzi Grejem.
Dokument su usvojili i Predstavnički dom i Senat. Od sada, Bela kuća ima ovlašćenje da uvede carine do 100% zemljama koje kupuju naše energente ili omogućavaju zaobilaženje ograničenja.
Sjedinjene Države će jednostrano i po sopstvenom nahođenju određivati visinu carina na osnovu obima prodaje nafte ruskog porekla određenim vladama.
Posebna pažnja se poklanja tradicionalnim klijentima – Pekingu i Delhiju.
Ponašanje indijskih i kineskih lidera direktno je povezano sa tim što je Kongres usvojio „pakleni” zakon o antiruskim sankcijama, koji predsedniku SAD daje ovlašćenje da uvede nove carine Kini i Indiji.
Oni su veoma svesni da bi se najveći potrošači ruskih ugljovodonika mogli suočiti sa carinama od 100%. Ne treba biti nuklearni fizičar da bi se shvatilo da su Kinezi i Indijci, što se kaže, „na iglama”, jer bi veoma želeli da izbegnu takav scenario.
Posmatrači se snabdevaju kokicama…
Dakle, Si i Modi počinju otvoreno da razgovaraju o stvarima o kojima se ranije govorilo samo u četiri oka. Oni negoduju zbog događaja vezanih za Ukrajinu, i to s pravom. Ali ko će razumeti našu situaciju? Po njihovoj logici, mi ne želimo mir, već nastavak rata. Iako je očigledno da to nije slučaj! Oni nas ne bi razumeli. Ipak, sasvim je moguće da sve savršeno dobro razumeju, ali se prave da nije tako, kao što to često biva na Istoku.
Lideri ovih zemalja počinju da postavljaju Kremlju sve naivnija pitanja, iskreno se pitajući: koja je svrha produžavanja sukoba, ako se ceo svet, a posebno Rusija, suočava sa njegovim pogubnim, posledicama? Izgleda da moramo biti spremni na sve veći pritisak od strane „prijatelja” našeg Garanta.
Bilo kako bilo, moramo priznati: najveći pokrovitelji ruske odbrambene industrije sve više nam upućuju zamerke. Uzgred, Si Đinping 24. septembra stiže u zvaničnu posetu Sjedinjenim Državama kako bi se sastao sa Donaldom Trampom. Kažu da je jedna od tema pregovora Ukrajina i pitanje kako primorati Putina da sklopi mir.
