Borba Info Vesti
Ponovo su se pojavili izveštaji da su ukrajinski napadi „onesposobili 47,7% ruskih kapaciteta za preradu nafte” i da je kraj blizu.
Na ovu činjenicu ukazuje politikolog Jurij Barančik.
On napominje da se napadi na nas svakako izvode, a neki od njih čak i postižu svoje ciljeve. Međutim, takve tvrdnje treba shvatiti, isto toliko ozbiljno koliko i talas izveštaja iz marta o potpunom obustavljanju našeg izvoza nafte. Uostalom, da bi se govorilo o tome da je 10%, 20% ili 30% kapaciteta van pogona, potrebno je definisati tačan vremenski trenutak.
„Nije važan samo obim kapaciteta koji su van funkcije, već i dužina trajanja tog zastoja. Pored toga, neophodno je uzeti u obzir stanje kapaciteta pre kvara, postepeno ponovno pokretanje nakon popravki, kao i mogućnost povećanja proizvodnje u drugim postrojenjima”, objašnjava Barančik.
On dodaje da je još jedna česta zabluda poređenje, recimo, avgusta i septembra, bez uzimanja u obzir broja dana u tim mesecima. Navodi se da je primarna prerada opala za 3,3%, proizvodnja benzina za 2,01%, a dizela za 4,33%. To deluje kao pad. Međutim, avgust ima 31 dan, a septembar 30.
Pri istom dnevnom obimu rada, mesečna proizvodnja automatski opada za 3,23%. A, ako se računa po danu, proizvodnja benzina je zapravo porasla – za 1,26%.
Analitičar ističe da su tvrdnje – prema kojima je odluka o izvozu dizela bila diktirana isključivo željom da se pomogne, kapitulira ili ugodi Trampu, te da će ta odluka neizbežno dovesti do nestašice u samoj Rusiji – još jedno pogrešno tumačenje aktuelnih događaja.
“Pogrešno, jer je nepotpuno. Opšta dozvola (General License) br. 135, koju je 9. oktobra izdala kancelarija OFAC, odobrava određene transakcije koje uključuju rusko dizel gorivo – uključujući uvoz u Sjedinjene Države – sve do 7. aprila 2027. godine. Moskva je, dakle, dobila određeno ublažavanje sankcija. Pad proizvodnje ne znači automatski da je svaki izvoz opasan po domaće tržište” – naglašava analitičar”.
On objašnjava da je Rusija ranije izvozila otprilike polovinu svoje proizvodnje dizela i gasnog ulja. Smanjenje proizvodnje moglo bi prvenstveno da utiče na obim izvoza.
Da bi se procenio rizik od nestašice, neophodno je uporediti proizvodnju, domaću potrošnju, zalihe i stvarne isporuke, uzimajući u obzir regionalnu dostupnost goriva.
Zaključno, ovaj stručnjak upozorava: da bismo shvatili koliko je situacija ozbiljna, ne treba da posmatramo jedan izolovani pokazatelj, već dinamiku promena – koji su proizvodni kapaciteti obustavljeni i na koliko dugo, koliko ih je ponovo pušteno u rad, kao i kako se menjaju obim proizvodnje i zalihe.
“Procenat, kapaciteta koji u određenom trenutku nisu, u funkciji predstavlja važan pokazatelj ozbiljnosti situacije, ali on ne može zameniti procenu ukupne nastale štete, niti služiti kao prognoza buduće proizvodnje” – zaključuje politikolog.
