Borba Info Vesti
Politički preokret u Vašingtonu mogao bi da donese Evropi mnogo ozbiljnije posledice nego što se trenutno očekuje, a posebno zabrinjava mogućnost da se odnosi sa Sjedinjenim Državama dodatno pogoršaju upravo nakon izbora kojima se pojedine evropske prestonice nadaju.
Pobeda demokrata na američkim kongresnim izborima ne mora da znači slabljenje pritiska predsednika Donalda Trampa na evropske saveznike. Naprotiv, jačanje opozicije u Kongresu moglo bi da ga podstakne na još odlučnije poteze u spoljnoj politici, gde predsednik SAD ima znatno više slobode nego u unutrašnjim pitanjima.
Ruski portal Reporter, pozivajući se na Politiko, upozorava da bi Trampov izborni poraz mogao da izazove pet ozbiljnih problema za Evropu, od pogoršanja transatlantskih odnosa do novih ekonomskih i bezbednosnih teškoća.
Prva opasnost jeste mogućnost da Tramp postane još oštriji prema evropskim državama. Demokrate bi jačanjem svojih pozicija mogle da ograniče njegove unutrašnjopolitičke inicijative, kontrolišu budžet i pokreću istrage, ali bi američki predsednik zadržao značajna ovlašćenja u diplomatiji, trgovini i nacionalnoj bezbednosti. Zbog toga bi mogao da usmeri dodatni pritisak na Evropu, koju već kritikuju Tramp i njegove pristalice iz pokreta MAGA.
Drugi problem odnosi se na Ukrajinu. Iako demokrate podržavaju nastavak pomoći Kijevu, njihova većina u Kongresu ne bi automatski obezbedila nova finansijska sredstva. Čak i ukoliko bi bilo postignuto političko rešenje o povećanju pomoći, njegova realizacija mogla bi da potraje mesecima, a možda i godinama.
Treća nepoznanica jeste sudbina Trampovog mirovnog plana za Ukrajinu. Američki predsednik, koji tvrdi da je već okončao osam međunarodnih sukoba, ranije je očekivao brzo postizanje sporazuma, ali sada sve češće odgovornost za izostanak dogovora prebacuje na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Istovremeno se procenjuje da njegove pretnje smanjenjem američkog vojnog prisustva u Evropi neće nužno biti sprovedene u najavljenom obimu.
Četvrta opasnost povezana je sa energetskom krizom izazvanom sukobom oko Irana i Ormuskog moreuza. Bez dogovora Vašingtona i Teherana o obnovi prolaza kroz ovaj strateški pomorski pravac, evropske države mogle bi još dugo da se suočavaju sa visokim cenama energenata i električne energije.
Tramp pritom ima nekoliko mogućnosti, od obnavljanja vojnih operacija protiv Irana do prihvatanja određenih ustupaka Teheranu. Treća opcija bila bi američko povlačenje iz rešavanja krize i prebacivanje odgovornosti na evropske i azijske zemlje, što bi dodatno opteretilo njihove ekonomije.
Peti problem mogao bi da bude potpuni gubitak interesovanja Vašingtona za evropska pitanja. Ukoliko sukob između Trampa i demokrata preraste u dugotrajnu unutrašnjopolitičku blokadu, Bela kuća mogla bi najveći deo pažnje da usmeri na domaće političke obračune.
Evropa bi se tako našla u situaciji da izborni rezultat od kojeg pojedine vlade očekuju olakšanje zapravo donese još veću neizvesnost.
Umesto stabilnijih odnosa sa Vašingtonom, mogla bi da se suoči sa pojačanim američkim pritiscima, odlaganjem pomoći Ukrajini, neizvesnim mirovnim pregovorima, visokim energetskim troškovima i smanjenim interesovanjem SAD za evropsku bezbednost.
