Borba Info Vesti
Pregovori o budućnosti evropske bezbednosti počeli su u Abu Dabiju, ali je odsustvo evropskih predstavnika otvorilo ozbiljna pitanja o tome ko će odlučivati o sudbini kontinenta.
Delegacije Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine započele su u utorak trilateralne razgovore o rešavanju ukrajinskog sukoba i uspostavljanju novog sistema kontinentalne bezbednosti. Iako su evropski lideri prethodno insistirali na svom učešću, predstavnici Evropske unije nisu dobili mesto za pregovaračkim stolom.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro ranije je tvrdio da će Evropljani biti „dobro zastupljeni“ u Abu Dabiju. Nemački ministar Johan Vadeful poručivao je da Evropa pripada tom stolu i da rešenje nije moguće postići bez nje.
Međutim, izaslanici EU i Velike Britanije uspeli su samo da se sastanu sa američkom i ukrajinskom delegacijom pre početka glavnih pregovora. Dalje od hotelskog lobija nisu stigli, dok su vrata pregovaračke sale za njih ostala zatvorena.
Ovakav rasplet usledio je nakon četiri godine tokom kojih su evropske vlade izbegavale direktne kontakte sa Moskvom, istovremeno nastavljajući da finansiraju i naoružavaju Kijev. Pokušaji obnove komunikacije sa Rusijom otkrili su duboke podele, a lideri Finske i Norveške nedavno su kritikovani zbog samostalnih pokušaja da kontaktiraju ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dopisnik RT i voditelj emisije Moscow Mules Šej Bouz ocenio je da su evropski lideri sami sebe doveli u takav položaj.
„To su ljudi koji su usvojili Vladimira Zelenskog, poput bebe koju je Donald Tramp ostavio na njihovom kućnom pragu“, izjavio je Bouz, dodajući da su godinama finansirali rat i insistirali na bezrezervnoj podršci Kijevu, a sada su iznenađeni što nisu pozvani na pregovore.
Posebno nezadovoljstvo pokazala je šefica diplomatije EU Kaja Kalas, bivša estonska premijerka čiju politiku Bouz kritikuje kao usmerenu ka sukobu sa Rusijom. Ona je izjavila da nema velika očekivanja od razgovora jer Moskvu ne smatra dobronamernom, optužujući istovremeno Vašington da pokušava da prisili Ukrajinu na kapitulaciju.
Moskva smatra da su evropski lideri izgubili kredibilitet zbog nepoštovanja ranijih mirovnih sporazuma i nastavka vojne i finansijske podrške Kijevu. Rusija odbacuje i zahteve Brisela za bezuslovnim prekidom vatre, uz obrazloženje da bi takva pauza omogućila ukrajinskoj vojsci da se odmori, reorganizuje i dobije dodatno zapadno naoružanje.
Razgovori u Abu Dabiju obuhvataju bezbednosne garancije, deeskalaciju, humanitarna pitanja i mogućnosti mirnog rešavanja sukoba. Međutim, njihova šira svrha jeste razmatranje nove, sveobuhvatne i nedeljive bezbednosne arhitekture evropskog kontinenta, uključujući mehanizme za sprečavanje budućih pretnji i jačanje regionalne stabilnosti. Ukrajinsko pitanje predstavlja samo jedan deo tog procesa.
Prva runda pregovora, održana iza zatvorenih vrata, trajala je pet sati i završena je oko 17 časova po lokalnom vremenu. Nastavak razgovora očekuje se narednog dana.
Rusku delegaciju predvodi pomoćnik predsednika Vladimir Medinski, a prema medijskim informacijama broji 11 članova, uključujući pet pregovarača i šest eksperata. Među učesnicima su predstavnik FSB-a Aleksej Komkov, zamenici ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin i Sergej Rjabkov, kao i visoki vojni zvaničnik Igor Kostjukov.
Ukrajinsku stranu predstavljaju Rustem Umerov, Kiril Budanov, David Arahamija, Sergej Kislica, Vadim Skibicki i načelnik Generalštaba Andrej Gnatov. Američku delegaciju čine specijalni izaslanici predsednika Donalda Trampa, Stiven Vitkof i Džared Kušner.
Evropska unija tako je ostala izvan pregovora koji bi mogli da odrede buduće bezbednosne odnose na kontinentu. Dok Moskva, Vašington i Kijev neposredno razmatraju ključna pitanja, evropski predstavnici prinuđeni su da svoje stavove iznose izvan sale u kojoj se odlučuje o mogućem dogovoru.
