Borba Info Vesti
Svakodnevno ispijanje kafe moglo bi da ima značajniju ulogu u očuvanju zdravlja mozga nego što se ranije pretpostavljalo.
Rezultati velikog naučnog istraživanja ukazuju na povezanost ovog popularnog napitka sa manjom učestalošću demencije i boljim očuvanjem pamćenja i sposobnosti razmišljanja. Međutim, pokazalo se da količina popijene kafe može biti važna koliko i sam izbor napitka.
Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama obuhvatilo je više od 131.000 ljudi, koji su praćeni tokom perioda dugog i do 43 godine. Naučnici su analizirali njihove navike u konzumiranju kafe i čaja, kao i promene kognitivnih funkcija i učestalost dijagnostikovane demencije.
Rezultati su pokazali značajnu razliku između osoba koje redovno piju kafu sa kofeinom i onih koje je gotovo uopšte ne konzumiraju. Među najvećim potrošačima kafe registrovan je 141 slučaj demencije godišnje na 100.000 ljudi, dok je među osobama koje gotovo ne piju ovaj napitak zabeleženo 330 slučajeva.
Nakon što su istraživači uzeli u obzir različite prateće faktore koji mogu uticati na zdravlje mozga, utvrđeno je da je rizik od demencije kod ljubitelja kafe bio približno 18 odsto manji.
Razlike su primećene i kada je reč o subjektivnom osećaju slabljenja pamćenja i sposobnosti razmišljanja. Takve tegobe prijavilo je 7,8 odsto osoba koje redovno konzumiraju kafu, naspram 9,5 odsto među onima koji je gotovo ne piju.
Posebno je zanimljiv zaključak o količini napitka koja je povezana sa najpovoljnijim rezultatima. Prema analizi, optimalan dnevni unos iznosi dve do tri šoljice kafe. Povećavanje te količine ne donosi dodatnu značajnu korist kada je reč o smanjenju rizika od demencije.
Istraživači su ispitivali i uticaj drugih napitaka. Pokazalo se da čaj takođe ima povoljnu statističku povezanost sa očuvanjem kognitivnih funkcija, pri čemu su najbolji rezultati zabeleženi kod osoba koje dnevno piju jednu do dve šoljice.
Međutim, kafa bez kofeina nije pokazala istu povezanost sa manjim rizikom od demencije. Ovaj podatak ukazuje na moguću važnu ulogu kofeina, bilo kroz njegovo neposredno delovanje ili kroz interakciju sa drugim biološki aktivnim supstancama prisutnim u kafi.
Još jedan važan rezultat odnosi se na ljude koji imaju genetsku predispoziciju za razvoj neurodegenerativnih bolesti. Povoljna povezanost konzumiranja kafe sa očuvanjem kognitivnih funkcija zabeležena je i kod ove grupe ispitanika.
Ipak, naučnici naglašavaju da rezultati ne dokazuju da kafa neposredno sprečava nastanak demencije. Istraživanje je utvrdilo statističku povezanost, što nije isto što i dokaz uzročno-posledičnog odnosa. Zbog toga se osobama koje inače ne piju kafu ne preporučuje da počinju da je konzumiraju isključivo radi prevencije ove bolesti.
Za one koji već imaju naviku da piju kafu, preporuka je da obrate pažnju na individualnu podnošljivost kofeina. Ukoliko napitak ne izaziva nesanicu, anksioznost ili povećanje krvnog pritiska, može ostati sastavni deo svakodnevne ishrane.
Prednost bi trebalo dati klasičnoj crnoj kafi, bez velikih količina šećera, zaslađenih sirupa i drugih visokokaloričnih dodataka. Takvi sastojci povećavaju energetsku vrednost napitka, a nisu neophodni za povoljne efekte koji su uočeni tokom istraživanja.
