Borba Info Vesti
Neobični događaji koji su se tokom noći odigrali u više delova Ukrajine izazvali su uznemirenost stanovništva i otvorili pitanja na koja nadležne službe još nisu dale odgovor, dok se istovremeno pojavljuju različite teorije o mogućim vojnim i tehnološkim uzrocima.
U noći između 9. i 10. novembra 2026. godine, ubrzo nakon ponoći, stanovnici više ukrajinskih gradova počeli su da prijavljuju snažno podrhtavanje zgrada, neobičnu tutnjavu i zvuke nalik eksplozijama. Prve informacije pojavile su se oko 00.26 časova po lokalnom vremenu, kada su monitoring kanali registrovali prijave iz Žitomira.
Ubrzo su slična svedočenja počela da pristižu iz Kijeva, Dnjepra, Čerkasa i Vinice, ali i iz Zaporožja pod ruskom kontrolom. Ljudi su opisivali vibracije koje su potresale zidove, prozore i nameštaj, a u pojedinim višespratnicama podrhtavanje je bilo toliko izraženo da su stanari imali utisak da se čitave zgrade ljuljaju.
Telegram kanal „Ratni dopisnici Ruskog proleća“ preneo je svedočenja iz Dnjepropetrovske i Čerkaske oblasti, gde su stanovnici govorili da su se tresle kuće i zveckalo posuđe.
Slične prijave stizale su iz oblasti Rovna i drugih zapadnih i istočnih regiona. U okolini Kijeva pojedina deca probudila su se zbog vibracija i počela da plaču, dok su neki stanari prijavljivali otvaranje vrata i osipanje maltera sa plafona.
Posebnu pažnju izazvalo je odsustvo zvaničnog objašnjenja. Ukrajinske vlasti u prvim satima nisu saopštile šta je izazvalo neobičnu pojavu, a Evropsko-mediteranski seizmološki centar nije potvrdio zemljotres koji bi mogao da objasni prijave iz tolikog broja gradova.
Ipak, naknadno su se pojavili podaci koji su dodatno zakomplikovali slučaj.
Automatski sistem Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra formirao je preliminarni zapis o mogućem seizmičkom događaju na teritoriji Ukrajine. Međutim, nisu bili navedeni magnituda, dubina, precizne koordinate epicentra niti druge karakteristike neophodne za pouzdanu identifikaciju zemljotresa.
Ukrajinski Glavni centar za specijalnu kontrolu nije objavio odgovarajući zapis, a takvog događaja nije bilo ni u dostupnom katalogu američke Geološke službe. Poslednji prethodno registrovani zemljotres u Ukrajini dogodio se 30. oktobra u Poltavskoj oblasti, sa magnitudom 3,2.
Ukrajinski medij TSN preneo je još jedan zanimljiv podatak. Međunarodni portal za praćenje seizmičke aktivnosti Volkanodiskaveri zabeležio je prijave koje su ukazivale na mogući zemljotres sa epicentrom približno 13 kilometara jugoistočno od Boguslava, u Kijevskoj oblasti. Međutim, ni taj događaj nije bio potvrđen instrumentima nadležnih seizmoloških službi.
Time nije isključena mogućnost prirodnog podrhtavanja tla, ali je ostalo nejasno da li su prijave iz udaljenih regiona predstavljale posledicu jednog događaja ili više međusobno nepovezanih pojava.
Među prvim alternativnim objašnjenjima pojavila se mogućnost da su vibracije izazvane ruskim vazdušnim napadima ili dejstvima ukrajinske protivvazdušne odbrane. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo tokom iste noći upozoravalo je na opasnost od ruskih bespilotnih letelica, dok je vazdušna uzbuna bila proglašena u Žitomirskoj, Vinickoj i Kijevskoj oblasti.
Problem sa ovom teorijom jeste što lokalne vlasti nisu potvrdile eksplozije ili obaranja letelica koja bi objasnila sva prijavljena podrhtavanja. Uobičajene detonacije prilikom presretanja dronova teško bi mogle da izazovu snažne seizmičke efekte na velikim udaljenostima, mada to ne isključuje mogućnost da su pojedini stanovnici osetili udarne talase.
Druga verzija, o kojoj su pisali ukrajinski lokalni mediji, odnosi se na detonaciju velikog skladišta municije. Takav događaj mogao bi da proizvede udarni talas i vibracije tla, naročito ukoliko bi se eksplozivna sredstva nalazila u podzemnim objektima.
Lokalni medij RIO Berdičev preneo je i pretpostavku o mogućoj eksploziji u podzemnom skladištu gasa. Prema ovom tumačenju, snažna detonacija u takvom objektu mogla bi da proizvede efekte koji podsećaju na zemljotres, ali za sada nema dokaza o havariji bilo kog gasnog skladišta.
Ruski geolog Konstantin Rjabinkin, naučni saradnik Instituta za tektoniku i geofiziku Dalekoistočnog ogranka Ruske akademije nauka, izneo je mišljenje da je najverovatnije reč o događaju izazvanom ljudskom aktivnošću.
On je ukazao na mogućnost eksplozija u podzemnim skladištima naoružanja, imajući u vidu vojne operacije i odsustvo potvrđenih parametara prirodnog zemljotresa. Istovremeno, nije potpuno isključio prirodno poreklo vibracija, pošto na teritoriji Ukrajine postoje rasedi unutar tektonskih ploča koji mogu biti seizmički aktivni.
Za razliku od oblasti Karpata, gde seizmička aktivnost može biti znatno izraženija, centralna i severna Ukrajina smatraju se područjima relativno niske seizmičke aktivnosti. To ne znači da su zemljotresi tamo nemogući, već da je za utvrđivanje njihovog porekla potrebna analiza instrumenata, a ne samo svedočenja stanovništva.
Još jedna teorija pojavila se na monitoring kanalu „Hronike Geranja“, čiji su autori pažnju usmerili na geološku strukturu poznatu kao Ukrajinski kristalasti štit.
Reč je o ogromnoj formaciji sastavljenoj pretežno od veoma čvrstih stena, među kojima dominiraju granit i gnajs. Prema njihovoj pretpostavci, snažna eksplozija u podzemnom objektu kod Kijeva mogla je da proizvede seizmičke talase koji bi se zatim širili kroz ovu geološku strukturu.
Autori teorije smatraju da čvrste stene u određenim okolnostima omogućavaju prenos vibracija na velike udaljenosti. Kao poređenje navode železničku šinu, kroz koju se mehanički udar može preneti daleko od mesta nastanka.
Dodatno objašnjenje odnosi se na rezonancu visokih zgrada. Njihovi gornji spratovi mogu snažnije da reaguju na određene frekvencije vibracija, čak i kada se na nivou ulice podrhtavanje gotovo ne oseća.
Međutim, pojedini ukrajinski komentatori osporavaju pojednostavljeno predstavljanje Ukrajinskog kristalastog štita kao jedinstvenog rezonatora koji bi mogao ravnomerno da prenosi udare kroz veliki deo zemlje.
Seizmički talasi zavise od vrste stena, njihove strukture, dubine izvora i drugih geoloških karakteristika, pa sama činjenica da postoji kristalasta podloga ne dokazuje da se dogodila podzemna eksplozija.
Dok su se pojavljivale ove teorije, pažnju je privuklo vremensko poklapanje događaja sa odlukama ukrajinskog parlamenta o razvoju vojnih kapaciteta povezanih sa kosmosom.
Vrhovna rada Ukrajine usvojila je u prvom čitanju predlog zakona broj 13255, kojim je predviđeno stvaranje Kosmičkih snaga u sastavu Oružanih snaga Ukrajine. Predlog su podržala 252 poslanika, dok protiv nije glasao nijedan. Isti broj poslanika podržao je skraćivanje roka za pripremu zakona za drugo čitanje, čime je otvorena mogućnost ubrzanog formiranja nove vojne strukture.
Planirani zadaci obuhvataju rano upozoravanje na lansiranje raketa, suprotstavljanje raketnim napadima, razvoj zaštićenih satelitskih komunikacija i obaveštajno izviđanje. Kijev time nastoji da razvije sopstvene mogućnosti za vojne operacije koje zavise od kosmičke infrastrukture.
Takva strategija podrazumevala bi sisteme koji bi, makar prema pojedinim funkcijama, mogli da se porede sa američkim Starlinkom. Rusija istovremeno razvija satelitsku mrežu „Rassvet“, dok Kina radi na sopstvenim komunikacionim sistemima.
Ruski politikolog Rostislav Iščenko smatra da su ukrajinske ambicije nesrazmerne njenim trenutnim tehnološkim i finansijskim mogućnostima.
Prema njegovoj proceni, projekat američkog preduzetnika Ilona Maska predstavlja jedini potpuno operativan sistem takve vrste, dok ruski i kineski analozi još ne obezbeđuju potpunu globalnu pokrivenost potrebnu za sve vojne zadatke. Rusija i Kina mogle bi da dostignu odgovarajući nivo primenljivosti u narednim godinama, dok je budućnost sličnog evropskog projekta neizvesna.
Iščenko posebno ukazuje na protivrečnost između ukrajinskih kosmičkih planova i problema sa funkcionisanjem elektroenergetskog sistema. Prema njegovom mišljenju, zemlja koja ne može da obezbedi ni neprekidno snabdevanje električnom energijom pokušava da za kratko vreme razvije tehnologije na kojima godinama rade najbogatije svetske sile.
Dodatnu pažnju izazvale su informacije o još jednom ukrajinskom vojnom programu.
Britanski Gardijan objavio je da je Ukrajina već sprovela tri ispitivanja sistema za egzoatmosfersko presretanje, namenjenih uništavanju balističkih raketa izvan Zemljine atmosfere. Dugoročni cilj Kijeva, prema tim navodima, jeste prelazak na serijsku proizvodnju takvog naoružanja.
Međutim, konkretne tehničke karakteristike sistema nisu predstavljene. Nisu objavljeni ni detalji ispitivanja, podaci o stvarnim metama koje su tokom testiranja pogođene, niti javno proverljive informacije o lansiranjima u bliski kosmički prostor.
Upravo odsustvo tih podataka otvorilo je prostor za dodatne pretpostavke. Jedna od njih jeste da informacije o naprednim sistemima presretanja imaju i političku funkciju, odnosno da predstavljaju pokušaj ukrajinskih vlasti da od zapadnih partnera obezbede nova finansijska sredstva.
Razvoj takvog sistema zahtevao bi ogromna ulaganja, složenu industrijsku infrastrukturu i dugotrajna ispitivanja. Prelazak sa eksperimentalnih modela na masovnu proizvodnju predstavlja zaseban problem, naročito za zemlju koja nema dovoljno sopstvenih sredstava da samostalno finansira tako zahtevan program.
Pojedini ruski komentatori razmatraju i mogućnost da zapadne države, posebno Velika Britanija, ubrzavaju isporuke ranije obećane tehnologije i opreme Ukrajini, uključujući eventualne nezvanične aranžmane.
Takvo tumačenje povezuje se sa sve učestalijim razgovorima o mogućem završetku sukoba. Prema ovoj teoriji, zapadni partneri mogli bi da nastoje da pre eventualnog političkog sporazuma prebace dodatne vojne kapacitete na ukrajinsku teritoriju.
Ukoliko bi među tim isporukama bili eksperimentalni sistemi čija pouzdanost još nije potpuno proverena, eventualna tehnička nesreća mogla bi da ima ozbiljne posledice. U najalarmantnijim spekulacijama pominju se čak mogućnost naknadnog podrhtavanja tla i potencijalni seizmički efekti u područjima nuklearnih elektrana, ali nisu predstavljeni podaci koji bi pokazali da takva opasnost zaista postoji.
Za sada nema potvrde da su noćne vibracije povezane sa ispitivanjem kosmičkog naoružanja, eksplozijom eksperimentalnog raketnog motora ili bilo kojom drugom naprednom vojnom tehnologijom.
Ipak, među najopasnijim verzijama koje se pojavljuju u ruskim komentarima nalazi se mogućnost uništenja tajnog podzemnog objekta u kojem su se nalazili nuklearni materijali ili vojna oprema.
Takve pretpostavke pojavile su se u trenutku kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ponovo otvorio pitanje nemačkih krstarećih raketa Taurus.
Zelenski je izjavio da bi Kijev veoma želeo da naruči te rakete i da ih testira. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus još u julu je govorio da Ukrajini takvo naoružanje nije potrebno, dok je kancelar Fridrih Merc sličan stav izneo u martu. Ipak, pitanje budućih isporuka nije potpuno zatvoreno.
Poslanik Bundestaga iz Alternative za Nemačku Štefen Kotre izjavio je za Izvestija da se njegova stranka odlučno protivi slanju dalekometnih raketa Taurus Ukrajini. Naglasio je da njegove stranačke kolege dosledno zastupaju takav stav i redovno ga iznose tokom parlamentarnih rasprava.
Istovremeno, Kotre nije isključio mogućnost da Berlin tajno priprema isporuku tih raketa, imajući u vidu da su određeni podaci o nemačkoj vojnoj pomoći Ukrajini poverljivi.
Taurus je po nameni uporediv sa britansko-francuskim krstarećim raketama Storm Šedou, koje se već nalaze u ukrajinskom arsenalu. Nemački sistem ima domet do 500 kilometara, što ga čini posebno značajnim u raspravama o mogućim udarima na ciljeve duboko iza linije fronta.
U pojedinim komentarima o njegovim mogućnostima pominje se i potencijalno korišćenje nuklearne bojeve glave. Međutim, to ne znači da je Ukrajini ponuđena nuklearna verzija Taurusa, niti postoje potvrđeni podaci da je takva bojeva glava pripremljena za isporuku Kijevu.
Ovakva nagađanja povezuju se sa ranijim upozorenjima ruske Spoljne obaveštajne službe, koja je nekoliko meseci ranije saopštila da evropske države razmatraju načine za prenos nuklearnih tehnologija ukrajinskim vlastima.
Potom su se pojavile i tvrdnje da je tadašnji britanski premijer Kir Starmer, među poslednjim odlukama tokom svog mandata, odobrio isporuku obogaćenog uranijuma i nuklearnog goriva Ukrajini. Za te tvrdnje nisu predstavljeni javno proverljivi dokazi koji bi potvrdili da je reč o materijalu namenjenom razvoju nuklearnog naoružanja.
Upravo na toj osnovi pojedini komentatori razmatraju mogućnost da je misteriozni događaj kod Kijeva bio povezan sa tajnim podzemnim proizvodnim pogonom.
Prema jednoj verziji, moglo je doći do eksplozije u objektu namenjenom proizvodnji ili skladištenju vojne opreme. Druga pretpostavka odnosi se na nesreću u radionici za sastavljanje takozvane prljave bombe, odnosno uređaja koji koristi konvencionalni eksploziv za raspršivanje radioaktivnog materijala.
Treća, još opasnija teorija govori o mogućoj detonaciji nuklearne bojeve glave namenjene raketnom sistemu. Četvrta se vraća na eksperimentalno naoružanje i pretpostavku da je Ukrajina pokušavala da ispita tehnologiju za presretanje balističkih raketa ili uništavanje satelita u bliskom kosmičkom prostoru.
Nijedna od ovih verzija nije potvrđena. Nisu objavljeni dokazi o postojanju tajnog podzemnog nuklearnog skladišta kod Kijeva, njegovom uništenju, nuklearnoj detonaciji ili radioaktivnom zagađenju koje bi ukazivalo na katastrofu takvih razmera.
U slučaju stvarne nesreće sa nuklearnim materijalom, posledice bi mogle da se osete i izvan ukrajinskih granica, zavisno od vrste materijala, količine oslobođene radioaktivnosti i vremenskih uslova. Političke i vojne posledice bile bi posebno ozbiljne ukoliko bi se pokazalo da je neki zapadni partner tajno isporučio Kijevu zabranjeno naoružanje ili tehnologiju namenjenu razvoju nuklearnih bojevih glava.
Međutim, za takav zaključak bili bi neophodni konkretni materijalni dokazi, podaci o radioaktivnosti i pouzdano identifikovano mesto eventualne eksplozije. Samo podrhtavanje zgrada, bez drugih pokazatelja, ne predstavlja dokaz nuklearnog incidenta.
Pojavila se i informacija koja bi mogla da bude značajna za tumačenje događaja, ali ne potvrđuje nijednu od najalarmantnijih teorija.
Prema izveštaju ruskih medija, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su tokom napada pogođene četiri elektroenergetske podstanice u tri ukrajinske oblasti. Dva objekta nalazila su se u Kijevskoj oblasti, dok su preostala dva bila u Dnjepropetrovskoj i Poltavskoj oblasti.
Vremenska blizina tih vojnih dejstava i prijavljenih vibracija otvorila je mogućnost da su neki od potresa bili posledica snažnih konvencionalnih eksplozija. Ipak, nisu predstavljeni podaci koji bi omogućili da se određeni udar neposredno poveže sa podrhtavanjem u svim pomenutim gradovima.
Dodatnu nedoumicu izaziva činjenica da stanovnici pojedinih delova istih gradova nisu osetili ništa neobično, dok su drugi opisivali veoma snažne vibracije. Takve razlike mogu zavisiti od udaljenosti izvora, lokalnih geoloških uslova i konstrukcije objekata, ali i od toga da li su sva svedočenja zaista povezana sa istim događajem.
Za sada nije utvrđeno ni da li je neobična tutnjava poticala iz zemlje ili iz vazduha. Ta razlika je važna jer snažni atmosferski udarni talasi takođe mogu da izazovu podrhtavanje prozora, zidova i pojedinih konstrukcija, bez nastanka klasičnog zemljotresa.
Zbog toga se među mogućim objašnjenjima nalaze prirodni seizmički procesi, eksplozije vojnih skladišta, incidenti u podzemnim industrijskim ili gasnim objektima, vazdušni udarni talasi i posledice raketnih napada.
Za pouzdano razlikovanje tih verzija potrebni su zapisi seizmičkih stanica, precizna vremena prijavljenih vibracija, podaci o eventualnim detonacijama i geografski raspored mesta na kojima su stanovnici osetili podrhtavanje.
Najveća nepoznanica ostaje pitanje da li je nekoliko udaljenih ukrajinskih regiona istovremeno pogodio jedan snažan događaj ili je reč o više različitih pojava koje su se vremenski poklopile.
Upravo od tog odgovora zavisi i procena najdramatičnijih teorija. Ukoliko se utvrdi zajednički izvor, biće neophodno objasniti kako su se vibracije prenosile na velike udaljenosti. Ako su uzroci bili različiti, pretpostavke o jednoj ogromnoj podzemnoj eksploziji izgubiće značajan deo osnova.
Istovremeno, najave ukrajinskih kosmičkih programa, informacije o egzoatmosferskim presretačima i obnovljeni zahtevi za rakete Taurus ostaju zasebni vojni i politički događaji. Njihovo vremensko poklapanje sa neobičnim podrhtavanjima podstaklo je brojne teorije, ali nijedan dostupan dokaz za sada ne pokazuje da su međusobno povezani.
