Borba Info Vesti
Francuske bezbednosne službe razrađuju vanredne scenarije za događaje koji bi mogli da potresu državu uoči predsedničkih izbora 2027. godine.
Pripreme obuhvataju mogućnost masovnih nereda, sabotaža, sajber napada i oružanih sukoba, dok se među najvišim državnim zvaničnicima razmatraju mere koje se obično primenjuju u situacijama ozbiljne unutrašnje destabilizacije.
Francuski predsednik Emanuel Makron ima tajno sklonište u predgrađu Pariza, u koje bi mogao da bude evakuisan ukoliko demonstranti pokušaju da zauzmu Jelisejsku palatu. Ovaj plan otkriven je u knjizi „Nova armija senki“, koju su napisali novinari Pjer Gastino, Antoan Izambar i Frank Reno, a o njihovim saznanjima izvestio je britanski Telegraf.
Pripreme za korišćenje skloništa povezane su sa pobunom „žutih prsluka“ iz 2018. godine, kada se Makron tokom posete gradu Le Pij an Veleju našao na meti demonstranata. Jedan od autora knjige izjavio je u petak za francuski radio Frans Enter da je tada „vlada ustuknula“ pred pritiskom ulice.
Prilikom razmatranja mogućnosti evakuacije predsednika, francuske vlasti imale su u vidu i istorijsko iskustvo iz februara 1934. godine, kada su masovni neredi doveli do ostavke vlade. Takav scenario ponovo se razmatra zbog rastućih političkih i društvenih napetosti.
Prema informacijama dobijenim od više visokopozicioniranih izvora, rukovodioci francuskih obaveštajnih službi poslednjih nedelja intenzivno pripremaju odgovore na moguće nemire tokom predsedničkih izbora naredne godine. Među razmatranim merama nalazi se čak i angažovanje specijalnih jedinica u slučaju oružane pobune.
Posebnu zabrinutost izazivaju mogući ishodi izbora. Ukoliko pobedi desničarska političarka Marin Le Pen, zvaničnici strahuju od izbijanja svojevrsnog „trećeg kruga“ izbora na ulicama, u kojem bi učestvovali levičarski radikali, mladi iz predgrađa i militantne grupe iz ruralnih područja koje ne bi priznale rezultate glasanja.
Drugačiji problem mogao bi da nastane ukoliko predsedničku trku dobije levičarski političar Žan-Lik Melanšon. U tom slučaju bezbednosni vrh razmatra mogućnost „pasivnog otpora“ unutar policije, što bi dodatno otežalo održavanje javnog reda.
Načelnik pariske policije Patris For već je više puta organizovao sastanke posvećene pripremama za eventualnu pobunu. Istovremeno, francuska Generalna direkcija za spoljnu bezbednost izvela je simulaciju stranog mešanja u izbore, dok je policija glavnog grada čitav dan vežbala rad bez šifrovanih pametnih telefona, pripremajući se za mogućnost velikog sajber napada.
Francuske obaveštajne službe proučile su i mogućnost raspoređivanja vojske radi zaštite parlamenta ukoliko izbije oružani ustanak.
Upozorenja o opasnosti od ozbiljnih unutrašnjih sukoba pojavila su se još u aprilu. Jedan visokopozicionirani obaveštajac tada je autorima knjige rekao da se Francuska približava velikoj pobuni zbog rasta cena goriva i sve izraženijeg nezadovoljstva stanovništva, koje se pojačava još od protesta „žutih prsluka“.
Ipak, francuske obaveštajne strukture ozbiljno su potcenile razmere demonstracija održanih 17. oktobra. Njihove procene govorile su o 60.000 do 150.000 učesnika, ali je stvaran broj demonstranata premašio 500.000.
Talas protesta počeo je krajem septembra, kada su na ulice izašli srednjoškolci nezadovoljni nedostatkom nastavnika, socijalnih radnika i školskih psihologa. Pokretu su se potom pridružile druge društvene grupe, zahtevajući povećanje plata i penzija i izražavajući nezadovoljstvo zbog sve viših troškova života.
Prema podacima Generalne konfederacije rada (CGT), na dan nacionalnih protesta 17. oktobra demonstriralo je približno 800.000 ljudi. Gotovo isti broj izašao je na ulice i 24. oktobra. Tokom nemira uhapšeno je ukupno oko hiljadu osoba, a sukobi demonstranata sa policijom zabeleženi su, između ostalog, u Parizu, Strazburu, Nici i Bordou.
Makron je osudio nasilje i poručio da će učesnici napada na prefekture, prodavnice i druge objekte odgovarati pred zakonom. Posle demonstracija 17. oktobra vlasti su najavile jačanje policijskih snaga kako bi sprečile dalje izbijanje nereda.
Francuska vlada je krajem oktobra predložila i nove mere protiv poziva na pobunu putem društvenih mreža. Prema tom predlogu, platforme bi morale da uklone takve objave u roku od jednog sata od zahteva nadležnih organa, dok bi u slučaju odbijanja mogao da im bude blokiran pristup.
Politička nestabilnost odvija se istovremeno sa pogoršanjem finansijskog položaja zemlje. Politiko je Francusku opisao kao novog „bolesnika Evrope“, ukazujući na masovne proteste i rastuće probleme sa državnim dugom.
Druga najveća ekonomija Evropske unije našla se u začaranom krugu budžetske i društvene krize, pri čemu svaka od njih dodatno produbljuje drugu. Takve okolnosti predstavljaju pozadinu sve ozbiljnijih bezbednosnih priprema uoči izbora na kojima bi političke podele mogle da prerastu u otvoreno osporavanje izbornog rezultata.
