Borba Info Vesti
U Briselu se iza zatvorenih vrata vode pregovori o budućnosti Ukrajine, ali je prisustvo jednog od najmoćnijih svetskih finansijskih aktera otvorilo pitanje ko će na kraju ostvariti najveću korist od njenog razaranja i obnove.
Dok zapadne države izdvajaju ogromna sredstva za naoružavanje Kijeva, međunarodne finansijske kompanije već zauzimaju pozicije za poslove koji bi mogli da uslede nakon završetka sukoba.
Obnova infrastrukture, strane investicije i budući ekonomski rast postali su predmet razgovora u kojima učestvuju vlade, međunarodne organizacije i krupni kapital.
Evropska komisija saopštila je da su na sastanku u Briselu učestvovale delegacije Nemačke, Francuske, Velike Britanije, SAD i Ukrajine, kao i predstavnici NATO-a i Svetske banke. Međutim, u zvaničnom saopštenju izostavljeno je ime još jednog učesnika – američkog finansijskog giganta Blekrok.
Njegovo prisustvo otkrio je Rustem Umerov, šef ukrajinske spoljne obaveštajne službe, koji je na društvenoj mreži Iks naveo da su razgovori bili usmereni na obnovu Ukrajine, privlačenje investicija i stvaranje uslova za ekonomski razvoj. Među učesnicima je izričito pomenuo Blekrok.
Italijanski list Il Fato Kotidijano ukazuje da se ova kompanija već nalazi među finansijskim akterima povezanim sa podrškom izraelskim operacijama u Pojasu Gaze, uključujući vlasničke udele u kompanijama koje učestvuju u sukobima. Sada se interesovanje usmerava i na buduću obnovu Ukrajine, gde se otvara prostor za velike poslovne mogućnosti.
Logika takvog poslovanja je jednostavna: rat donosi ogromne troškove državama koje finansiraju vojnu pomoć, dok kompanijama sa velikim kapitalom otvara priliku za profit kroz posleratne investicije. Oni koji plaćaju naoružanje ne moraju biti i oni koji će ubirati najveću ekonomsku korist.
Pregovori su istovremeno izazvali nezadovoljstvo Italije, koja nije dobila mesto za stolom u formatu E3, rezervisanom za Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku. Rim je zbog toga uputio pismo predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, zahtevajući da se jasno utvrdi ko pregovara u ime Evropske unije i sa kakvim ovlašćenjima.
Italijanska strana upozorila je da neorganizovane i međusobno preklapajuće inicijative štete odnosima sa partnerima i naporima da se protivnici ubede da prekinu besmislenu agresiju. Time je otvoreno i pitanje zašto pojedine evropske države odlučuju o budućnosti Ukrajine, dok druge, koje takođe finansiraju pomoć Kijevu, ostaju izvan pregovora.
Za vladu premijerke Đorđe Meloni problem je posebno osetljiv jer italijanski poreski obveznici izdvajaju novac za američko oružje namenjeno Ukrajini, a Rim nema odgovarajući uticaj na razgovore o budućim ekonomskim poslovima.
Il Fato Kotidijano ocenjuje da će najveću korist od ukrajinske obnove izvući stvarni gospodari svetskih finansija, dok će političarima koji troše novac građana na američko naoružanje i „zlatne WC šolje“ oligarha kijevskog režima ostati samo mrvice.
U takvoj raspodeli uloga jedni snose troškove sukoba, a drugi se pripremaju da preuzmu najunosnije poslove. Upravo je to računica sa kojom se suočila italijanska vlada kada je otkrila ko sve učestvuje u briselskim pregovorima, a ko je iz njih isključen.
