Još jedno lice Bila Gejtsa i skriveni poslovi

Osnivač Majkrosfta, filantrop i drugi najbogatiji čovek na svetu nedavno je izjavio kako je dosad putem njegove fondacije donirano 250 miliona dolara za borbu protiv koronavirusa te da se namerava potpuno posvetiti pandemiji koronavirusa, usmerivši svih 40 milijardi dolara u zaustavljanje zaraze.

Ovo je verovatno bio jedan od okidača za vaskrsnuće teorije zavere o Gejtsu kao Zveri koja nas želi pokoriti.

Protivnici vakcine time su indirektno otvorili prostor za diskutovanje o humanitarnom radu Bila Gejtsa o čemu se, za razliku od njegove navodne želje za čipovanjem ljudi koja je više puta opovrgnuta, može mnogo smislenije razgovarati.

Američki časopis „The Nation“ izvukao je podatke o Gejtsovom dobrotvornom radu u poslednje dve decenije i ispada kako je Fondacija Bil i Melinda Gejts davala donacije privatnim kompanijama u kojima ima deonice i obveznice. Zbog velikih novčanih dobrotvornih potpora Gejts plaća mnogo manji porez, a istovremeno postaje bogatiji ulažući u kompanije u kojima ima udeo vlasništva.

Uz sve to, zadržava imidž dobrotvora finansiranjem raznih medijskih kompanija koje o njemu snimaju dokumentarce. Ali, pre nego što detaljnije pogledamo ove tvrdnje, bilo bi dobro kratko ponoviti zašto se i kako Gejst počeo baviti humanitarnim radom.

Fondacija Bil i Melinda Gejsts osnovana je 2000. godine. Procenjuje se na 46,8 milijardi dolara, što je čini najvećom privatnom fondacijom na svetu. Gejts se navodno hteo posvetiti fondaciji kako bi impresionirao suprugu Melindu, ali objašnjenje se možda može pronaći i u sudskim procesima kroz koje je otprilike u to vreme prolazio.

Naime, Gejst je nedavno rekao kako bi danas verovatno svi koristili „windows“ mobilne telefone da se Majkrosoft početkom 21. veka nije našao u istrazi o antitrustu koje je sprovelo Ministarstvo pravosuđa nakon što je Majkrosoft optužen da monopolizuje industriju. Nedavno je za „Vol strit žurnal“ rekao kako se nakon završetka suđenja mnogo više fokusirao na fondaciju.

– Još uvek vam mogu tačno objasniti zašto vlada bila u potpunosti nije bila u pravu, ali to je u ovom trenutku stvarno stara vest. Za mene lično, to je ubrzalo moj prelazak u sledeću fazu, otprilike dve do pet godina ranije, preusmeravanja mog fokusa na fondaciju – objasnio je Gejts.

Njegova averzija prema vladi može se iščitati i u donacijama fondacije grupama koje utiču na ublažavanje vladinih politika i regulacijama u industriji, poput Udruženja za informisanje o lekovima. Osim toga, finansira i neprofitne organizacije koje pokušavaju što više da ograničite ulogu vlade, poput Američkog instituta za istraživanje javnih politika (donirao 6,8 miliona dolara) i Američke fondacije biroa za poljoprivredu (300 hiljada dolara).

I time se vraćamo na početak i pokušaj objašnjavanja humanitarnog paradoksa koji okružuje Bila Gejtsa. Fondacija Gejts je sa „Masterkardom“i „Wellcome“ intenzivnije počela da sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO) nakon što je SAD nedavno prestao finansijski da je podržava. Gejtsova fondacija jedan je od najvećih donatora WHO-a i želi da zadrži njihov uticaj u trenutnoj zdravstvenoj situaciji. Ipak, dok s jedne strane ulaže u WHO, s druge strane finansira farmaceutske kompanije koje prodaju vakcine po visokim cenama koje malo ko može da priušti.

Gejtsov gorko-slatki odnos s filantropijom slikovito je objasnio njegov dugogodišnji kritičar Džejms Lav, direktor neprofitne organizacije „Knowledge Ecology International“.

– On koristi svoju filantropiju kako bi pomakao agendu prema patentiranju farmaceutskih lekova, čak i u zemljama koje su stvarno siromašne. Gejst je neka vrsta desničara u smislu pokreta za javno zdravstvo. Uvek pokušava da stvari gurne u korporacijskom smeru. Gorljivi je branitelj velikih farmaceutskih kompanija. Podriva mnogo stvari koje su potrebne da bi se lekovi učinili pristupačnim ljudima koji su stvarno siromašni. Čudno je jer daje toliko novca za borbu protiv siromaštva, a ipak je upravo on najveća prepreka mnogim reformama – objasnio je Džejms Lav.

Sociolog sa univerziteta pri Eseksu i autork knjige „Ne postoji besplatan poklon“, Linsey McGoey, smatra kako su Gejtsove donacije velikim korporacijama „stvorile najproblematičniji presedan u istoriji postojanja fondacija“.

Konkretno, ona govori o donaciji od 19 miliona dolara „Mastercardu2 2014. godine za „povećanje upotrebe digitalnih finansijskih proizvoda kod siromašnih odraslih osoba“ u Keniji. „Mastercard“ je već uspeo da pridobije 2,5 milijardi novih klijenata u zemljama trećeg sveta te se postavlja pitanje zašto je trebao subvenciju Fonadacije Gejts.

Odgovor bi se mogao nalaziti u želji za povećanjem vlastitog profita. Naime, 2014. godine Gejtsova fondacija imala je značajna finansijska ulaganja u Mastercard kroz svoj udeo u investicijskoj kompaniji Warrena Buffetta, Berkshire Hathaway.

Pokazalo se kako je Fondacija Gejtsdonirala gotovo 250 miliiona dolara u dobrotvornim bespovratnim sredstvima kompanijama u kojima drži deonice i obveznice. To su velike profitne korporacije poput Merck (donirano 9,4 miliona dolara), Novartis (11,5 miliona dolara), Ericsson (tri miliona), LG (53 miliona), Pfizer (16,5 miliona), Sanofi (3,5 miliona) i brojne druge kompanije.

Bespovratna sredstva usmerena su na projekte poput razvoja novih sisetema za praćenje lekova i zdravlja i stvaranja usluga mobilnog bankarstva, a čini se kako fondacija pokušava da dobije i nešto više od samog partnerstva s kompanijama. Ona još i subvencionira njihove troškove istraživanja, otvara tržišta za njihove nove proizvode i finansira ih na način koji, uglavnom, nikada nije u potpunosti transparentan.

Gejtsova fondacija nije htela da komentariše radi li se o sukobu interesa, ali zato Gatesa možemo često čuti kako u medijima govori da njegova fondacija spašava milioune života u saradnji s farmaceutskim kompanijama te da on plaća najviši porez od 10 milijarde dolara.

Bill i Melinda imali su 11-postotnu poreznu uštedu na 36 milijardi dolara dobrotvornih donacija do 2018. godine, što znači da nisu trebali platiti oko četiri milijarde dolara poreza. Multimilijarderi u Americi obično imaju poreznu olakšicu od 40 posto, što bi u slučaju Gatesa značilo uštedu od 14 milijardi dolara.

Zakonom o poreznoj reformi iz 1969. godine stvorena su posebna pravila kojima se ograničava uticaj imućnih filantropa i privatnih fondacija. U teoriji, taj zakon trebao bi da osigura da filantropija više koristi javnosti nego privatnim interesima.

No, u praksi, situacija je malo drugačija. Na primer, Služba unutrašnjih prihoda (IRS) sukobom interesa smatra samo situaciju u kojoj fondacija dodeljuje bespovratna sredstva kompanijama koje kontrolišu članovi odbora. Što se tiče dodeljivanja bespovratnih sredstava profitnim organizacijama, to je dopušteno sve dok fondacija pokaže da je novac korišćen u dobrotvorne svrhe. U izostanku većih regulacija, Fondacija Gejts dobila je značajan uticaj na javnu politiku.

Omogućila je ulazak kompanijama poput Bayera i Mercka u zemlje u razvoju, utiče na svetsku zdravstvenu agendu finansirajući WHO i može progurati privatne škole u one savezne države u kojima su ih sudovi već odbacili. Podsetimo samo i na kontroverzu sa silovateljem Džefrijem Epštajnom s kojim se Gejts nalazio kako bi dogovorili humanitarnu saradnju.

U poslednjih pet godina Fondacija Gejts imala je veći prihod od ulaganja (28,5 milijardi) nego što je donirala putem donacija u dobrotvorne svrhe (23,5 milijardi). Sve ovo ukazuje na to da je Bil Gejts od početka 2000-ih godina počeo raditi na „selebriti diplomatiji“ koja bi mu mogla, ili već jest, doneti politički uticaj u SAD-u.

Termin „selebriti diplomata“ iskovao je kanadski profesor Andreju Kuper koji je objasnio da su to osobe, odnosno poznati koji imaju globalni doseg, komuniciraju s visoko rangiranim državnim akterima i imaju osećaj svrhe. Oni povezuju svet zabave i javnih poslova. I dok Vorena Bafeta vidi kao klasičnog filantropa 19. veka koji donira puno novca, ali ga ustvari zanimaju samo dve stvari – igranje bridža i zarađivanje novca, Gejts je za njega pravi „selebreti diplomata“. On je poslovni diplomata koji ima široke interese, a kada poseti neku zemlju u razvoju, poput Bangladeša, dobije veću medijsku pažnju od čelnika G8.

Čini se kako Gejts zasad suvereno stvara sliku o sebi, podsetimo samo na Netflixov dokumentarac „U Bilovom mozgu“ od prošle godine. Ostaje pitanje hoće li ona biti ista i nakon završetka pandemije koronavirusa.

(Jutarnji.hr)

Check Also

SRĐAN NOGO OTKRIVA: Softver koji je oteo glasove Trampu rađen u Beogradu – SRBIJA UMEŠANA – OVO SE DEŠAVA – VIDEO

Političar Srđan Nogo je komentarisao trenutnu situaciju u SAD, pošto je Si-En-En proglasio Džo Bajdena …