Nemci poručili Vučiću: Ako hoćete u EU onda o Kosovu morate pričati sa nama a ne sa Amerikom

Predstavnici Srbije i Prištine spremaju se za odlazak u Vašington, na poziv Grenela. Tema: Kosovo. Oglasila se Nemačka.

Najavljeni sastanak predstavnika Srbije i Kosova u Vašingtonu jasno pokazuje koliko su se se u poslednje vreme SAD i Evropska unija udaljile od zajedničkog angažmana na Balkanu, gde su decenijama sledile iste političke ciljeve, piše dnevnik “Noje ciriher cajtung”.

“Da administracija američkog predsednika Donalda Trampa po svaku cenu želi da postigne napredak u komplikovanim odnosima Srbije i Kosova već je duže vreme očigledno. Od spoljnopolitičkog uspeha, koji bi uz to EU i multilateralnu diplomatiju predstavio u lošem svetlu, očekuje se vetar u leđa za jesenju izbornu kampanju”, piše švajcarski dnevnik.

List primećuje da je veoma interesantan trenutak koji je Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izabrao da objavi svoju inicijativu. “U Srbiji se narednog vikenda održavaju parlamentarni izbori. Pa iako niko ne sumnja u pobedu Srpske napredne stranke predsednika Aleksandra Vučića, najava jedne u unutrašnjepolitičkom smislu tako delikatne inicijative, isto je što i prejudiciranje ishoda izbora”, piše NZZ.

S druge strane, na Kosovu je situacija i dalje nestabilna, piše švajcarski dnevnik, ukazujući na obaranje vlade Aljbina Kurtija, masovno negodovanje građana i animozitete između šefa države Hašima Tačija i novog premijera Avdulaha Hotija.

Uz ocenu da je Grenelova inicijativa “snažan udarac u evropsku cevanicu” i da jasno pokazuje koliko u se u međuvremenu udaljile politike SAD i EU na Balkanu, NZZ ipak naglašava da za to gubljenje uticaja EU može da krivi samo sebe.

Prema pisanju NZZ, smanjivanje uticaja EU je posledica nestanka perspektive članstva u Uniji za zemlje regiona, što je godinama bio glavni politički instrument Brisela.

Posebno se to, piše dnevnik, primećuje na Kosovu, gde je građanima i dalje potrebna viza za EU.

List, međutim, ocenju da su i izgledi za dugoročniji uspeh najnovije američke inicijative “sumorni”. “Početnik u balkanskoj politici Grenel nikada nije uspeo da verodostojno opovrgne sumnje da mu je važnije da priredi ‘foto-sesiju’ za svog šefa u Beloj kući, nego da postigne održivo rešenje, koje bi uživalo široku podršku”, piše dnevnik.

To nameće i pitanje najspornije tačke pregovora, a to je eventualna razmena teritorija između Srbije i Kosova, piše list, naglašavajući da se takvom rešenju veoma protive građani Srbije i Kosova, ali i da regionalne posledice takvog kršenja tabua zahtevaju veoma pažljivu diplomatiju.

“Najnovija faza konflika između Srbije i Kosova traje već dve decenije. Za komplikovane probleme u regionu ne postoji ‘brzo rešenje’ koje bi bilo po ukusu američkog predsednika”, zaključuje NZZ.

Ko hoće u EU, mora da razgovara sa EU

Na sve te konstatacije javila se i Nemačka, odakle poručuju da se ne bi trebalo zaboraviti da se dijalog vodi pod okriljem EU.

“Samo uz Evropsku uniju može biti rešenja kosovskog problema, rekao je nemački šef diplomatije” Hajko Mas u intervjuu za DW. Njegova poruka je jasna: ko hoće u EU, mora da razgovara sa EU.

“Sve države Zapadnog Balkana žele evropsku perspektivu. Ako je žele, onda i politička rešenja, posebno sada u konfliktu Kosova i Srbije, moraju biti uz Evropsku uniju“, kaže nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u razgovoru za DW.

Socijaldemokratski političar je, kako dodaje, “veoma siguran” da će EU igrati važnu ulogu u nastavku pregovora.

Ta poruka dolazi u jeku napisa u nemačkoj štampi da je Brisel ispustio dizgine dijaloga Kosova i Srbije, te da glavnu reč vodi Ričard Grenel, specijalni izaslanik Donalda Trampa. On je pozvao predsednike Aleksandra Vučića i Hašima Tačija da se 27. juna sastanu u Vašingtonu.

Berlinska vlada sa kancelarkom Angelom Merkel na čelu sa skepsom gleda na taj američki angažman, posebno se protiveći mogućnosti prekrajanja granica na Balkanu.

Ministar Mas kaže da će se Nemačka, tokom predsedavanja EU u drugoj polovini godine, baviti i Zapadnim Balkanom.

“Ako na Zapadnom Balkanu u nekom trenutku žele da stignu u Evropu, onda dijalog moraju da vode pre svega sa EU”, dodaje on za DW. “Verujem da to na Zapadnom Balkanu znaju i da će EU, posebno sada, pojačati svoj angažman.”

Evropska unija je nedavno imenovala Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za kosovsko pitanje. Lajčak je ove sedmice bio u dvodnevnoj poseti Prištini, gde se sastao sa svim bitnijim političarima, predstavnicima srpske zajednice i Srpske pravoslavne crkve. On u Beograd stiže već u ponedeljak (22. jun), posle izbora.

Evropski posrednik je na Tviteru poručio da je sa kosovskim premijerom i predsednikom pričao o „konkretnim koracima“ za „brzi“ povratak dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

(Beta,Dojče vele)

Check Also

Kinezi se čipovali, traže isto za ceo svet

Kineski predsednik Si Đinping na samitu G20 promovisao je ideju uvođenja globalnih zdravstvenih Kju-Ar kodova, …