Evo kako je aneksija Krima omogućila Rusiji, da postane supersila…

Pripajanjem Krima, Rusija je nesumnjivo povećala svoj autoritet u svetu i po prvi put posle dužeg vremena, proglasila se kao supersila.

Na kraju krajeva, dugo vremena nijedna druga država nije vratila svoje izgubljene teritorije, niti pripojila druge.

Zaista, sada se sve češće dešava da zemlje samo gube svoje teritorije, kao što je, na primer, Gruzija izgubila Abhaziju, a Južna Osetija ili je Srbija izgubila Kosovo.

A najvažnije je da svet nije mogao ništa da učini po pitanju činjenice da je Rusija tako jednostavno povratila Krim za sebe.

Pokušali su da uvedu sankcije ali nisu doveli do uspeha i niko se definitivno neće boriti za Ukrajinu.

Ali hoće li Rusija postati velesila, ako čak i pripoji čitavu jugoistočnu Ukrajinu? Kako će to onda uticati na Rusiju?

Nakon pripajanja Krima Rusiji, glasine o budućem raspadu Ukrajine ne jenjavaju iz godine u godinu.

Uostalom, Ukrajina sve više tone u ekonomsku, političku, pa čak i društvenu krizu, iz koje će sve teže izlaziti.

Mnogi razmatraju opciju da Ukrajina više neće moći da postoji na teritoriji na kojoj sada postoji, a deo njenih teritorija će pripasti Rusiji, Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Jugoistočni deo bi mogao otići samo u Rusiju.

Aneksija Krima, naravno, označila je Rusiju kao uticajnu državu ali postoje velike sumnje da će pripajanje cele jugoistočne Ukrajine povećati uticaj Rusije u svetu.

Naprotiv, to će ga samo umanjiti. Iz tog razloga Rusija još uvek nije, ni priznala Donjecku i Lugansku republiku, iako izdaje svoje pasoše stanovnicima ovih republika.

Na kraju krajeva, pripajanje novih teritorija doneće ogromne gubitke za uspostavljanje infrastrukture i neophodnih veza tamo.

Za 7 godina desetine milijardi dolara uloženo je u jedan mali Krim, uzimajući u obzir celokupnu izgrađenu infrastrukturu.

Ali ako na Krimu živi manje od 2 miliona ljudi, onda ih u čitavoj jugoistočnoj Ukrajini ima oko 20 miliona.

A ako Krim i dalje može doneti neku korist u obliku prihoda od turizma, kakvu će korist onda doneti ostatak jugoistočne Ukrajine?

Ukrajinska ekonomija je sada u neverovatnom padu.

Industrija je propala, mnoga preduzeća su postala neprofitabilna, u različitim industrijama, za samo 7 godina, prihodi su se smanjili za 5-7 puta.

Čak je došlo do toga da Ukrajina nema dovoljno uglja da podrži rad sopstvenih elektrana, iako je ranije ta zemlja bila jedna od prvih u Evropi, koja je proizvodila ugalj.

Što se tiče BDP -a po stanovniku, Ukrajina je više od 2 puta inferiorna u odnosu na Rusiju.

Zemlja ima veoma ozbiljnu demografsku krizu.

Ako je od raspada SSSR -a Rusija izgubila oko 4 miliona ljudi bez Krima, onda je Ukrajina izgubila skoro 9 miliona, uprkos činjenici da je stanovništvo Ukrajine više od 3 puta manje.

Naravno, u jugoistočnoj Ukrajini još uvek postoji industrijski potencijal.

Ali potrebna su samo kolosalna ulaganja kako bi se u budućnosti nekako ostvarilo profit.

I ove investicije će znatno premašiti investicije na Krimu.

Potrebno je rekonstruisati fabrike, elektrane, infrastrukturu u gradovima, a da ne govorimo o prenošenju različitih komunikacionih sistema, koji postoje u Rusiji ali ne i u ukrajinskim gradovima.

Ovo je samo mali deo onoga što treba učiniti.

To će zadati veliki udarac ionako, ne baš stabilnoj ekonomiji Rusije.

A ulaganja u Ukrajinu dovešće do činjenice da će Rusija mnogo sporije razvijati druge sektore svoje ekonomije, koji bi u budućnosti mogli biti mnogo isplativiji.

A to će nesumnjivo uticati na formiranje Rusije, kao svetske velesile.

Svakako da to razumeju i vlasti Evrope i Sjedinjenih Država i ako se podela Ukrajine ipak dogodi u budućnosti, neće im smetati ako Rusija preuzme veći deo ove problematične zemlje, za sebe.

Borba.Info

Check Also

Klincevič: Rusija će brzo lokalizovati, bilo kakvo širenje NATO-a!

Rusija neće dozvoliti da se granice NATO-a pomeraju dalje ka njenim granicama. O tome je …